O problemima koji prete hrvatskom budžetu za „Bloomberg Adria TV“ govorio je Željko Hanzl, viši analitičar iz Kancelarije Komisije za fiskalnu politiku.
Hrvatska na ivici dozvoljenog deficita
Fiskalni prostor zemlje ograničen je pravilima Evropske unije, koja se postepeno prenose u hrvatsko zakonodavstvo. Manevarski prostor države određuju visina budžetskog deficita, nivo javnog duga i kretanje neto primarnih budžetskih rashoda, koji od 2025. predstavljaju novi kriterijum.
Deficit Hrvatske prošle i ove godine kreće se između 2,9 i tri odsto bruto domaćeg proizvoda, čime se zemlja praktično nalazi na samoj granici dozvoljenog.
„Ukoliko neka članica premaši taj nivo deficita, sledi procena stanja i moguće pokretanje procedure prekomernog budžetskog manjka, u okviru koje Evropska komisija usklađuje ekonomsku politiku i određuje ciljeve koje država mora da ispuni“, upozorio je Hanzl.
Čak deset članica Evropske unije već je prekoračilo propisanu granicu i ušlo u ovu proceduru. Hrvatska je za sada izbegava, ali samo pod uslovom da se njeni fiskalni pokazatelji dodatno ne pogoršaju.
Država subvencioniše i one kojima pomoć nije potrebna
Komisija za fiskalnu politiku kao jedan od najvećih problema izdvaja široke mere pomoći koje obuhvataju gotovo celokupno stanovništvo, bez obzira na prihode i stvarne potrebe građana.
Evropska komisija još je 2023. preporučila državama članicama da postepeno ukidaju opšte subvencije i zamene ih ciljanom pomoći namenjenom najugroženijim grupama.
Hanzl je upozorio da država kroz sadašnji sistem teoretski može da subvencioniše čak i grejanje privatnih bazena i sauna. Kao bolje rešenje predložio je da se pomoć za plaćanje struje i gasa ograniči prema visini potrošnje.
Vlada je prilikom izrade budžeta računala na postepeno smanjenje energetskih subvencija, ali dva ovogodišnja paketa pomoći ipak vrede više od prošlogodišnjih.
Na povećanje troškova uticali su brojni globalni poremećaji, od pandemije i rata u Ukrajini do sukoba na Bliskom istoku i velikih promena cena nafte i energenata.
Inflacija u Hrvatskoj znatno iznad evropskog proseka
Od 2021. do 2025. godine inflacija u Hrvatskoj premašila je 30 odsto, dok je prosek Evropske unije iznosio približno 22 odsto.
Mere pomoći nisu uklonile osnovne uzroke poskupljenja, ali su ublažile njihov udar na građane. Hanzl zato upozorava da bi naglo ukidanje subvencija u ovom trenutku moglo da izazove više štete nego koristi.
Time se Hrvatska našla u nezavidnom položaju – nastavak skupih mera dodatno opterećuje budžet, dok bi njihovo ukidanje moglo da izazove novi talas poskupljenja i snažan udar na životni standard.
Slabiji privredni rast dodatno preti budžetu
Očekuje se da će rast hrvatskog BDP-a u narednim godinama biti približno 1,5 procentnih poena slabiji nego tokom prethodne tri godine. Usporavanje privrede značiće i manji rast budžetskih prihoda, posebno od poreza i doprinosa, koji čine oko 70 odsto ukupnih državnih prihoda.
Iako je udeo paketa pomoći u BDP-u znatno manji nego na vrhuncu krize, njihova vrednost ponovo raste. Tokom 2022. iznosili su približno pet odsto BDP-a, prošle godine 0,5 odsto, dok se za ovu godinu procenjuje udeo od 0,7 odsto.
Dugoročna stabilnost javnih finansija zato neće zavisiti samo od ukidanja pomoći, već od ozbiljnog smanjenja rashoda, odgovornijeg upravljanja budžetom i sposobnosti hrvatske privrede da se prilagodi višim cenama i slabijem ekonomskom rastu.
Hrvatska trenutno izbegava evropsku proceduru za prekomerni deficit, ali se prostor za nove troškove ubrzano smanjuje. Ukoliko država ne promeni način dodele subvencija i ne uspori rast rashoda, teret loše vođene fiskalne politike na kraju bi mogli da plate građani kroz veće poreze, skuplje zaduživanje i smanjenje javnih usluga.
