Inflacija u Srbiji naglo usporava: Zašto cene sada rastu najsporije u poslednjih pet godina?
Inflacija u Srbiji u julu je, prema prvim procenama, pala na nivo koji nije zabeležen gotovo pet godina. Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, međugodišnji rast potrošačkih cena iznosio je svega 1,9 odsto, što bi, ukoliko potvrde zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), predstavljalo najnižu inflaciju još od marta 2021. godine.
Zvanični podaci o kretanju cena u julu biće objavljeni 12. avgusta, ali već sada ekonomisti pokušavaju da objasne šta je dovelo do tako naglog usporavanja inflacije, posebno imajući u vidu da su očekivanja tržišta bila znatno drugačija.
Naime, analitičari koje je početkom jula anketirao Bloomberg očekivali su da će inflacija u julu iznositi oko 3,8 odsto, dok su se prognoze kretale između 2,4 i 4,1 odsto. Najavljena stopa od 1,9 odsto tako predstavlja iznenađenje za stručnu javnost.
Hrana glavni razlog pada inflacije
Ekonomisti ocenjuju da je najveći uticaj na usporavanje rasta cena imao pad cena hrane, koja u potrošačkoj korpi građana Srbije ima veoma veliki udeo.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ističe da su cene hrane počele da padaju još krajem prošle godine. Prema zvaničnim podacima, međugodišnji pad cena hrane počeo je u oktobru, kada je iznosio jedan odsto, da bi do juna ove godine bio produbljen na 4,3 odsto.
„Ključna dimenzija koja utiče na inflaciju vezana je upravo za ponašanje cena hrane, koje u ponderu indeksa potrošačkih cena u Srbiji učestvuju sa 31 odsto“, naveo je Đukić.
Pored hrane, na ukupnu inflaciju značajno utiču i stambene i komunalne usluge, koje učestvuju sa oko 14 odsto u potrošačkoj korpi, kao i transport sa oko 12 odsto.
Dobra poljoprivredna sezona spustila pritisak na cene
Jedan od važnih faktora za pad cena hrane bila je povoljnija poljoprivredna sezona u odnosu na prethodne godine.
Ivana Todorović, docent na fakultetu FEFA u Beogradu, ocenila je da se bolji rezultati u poljoprivredi direktno odražavaju na inflaciju.
„Godinama nismo imali tu sreću da vidimo da cene hrane vuku inflaciju nadole“, istakla je ona.
Veća ponuda domaćih poljoprivrednih proizvoda, stabilnije snabdevanje tržišta i povoljniji uslovi proizvodnje doprineli su smanjenju pritiska na potrošačke cene.
Da li je inflacija zaista pobeđena?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da je država uspela da pobedi problem visoke inflacije i da sada pažnju treba usmeriti na povećanje privrednog rasta.
Istovremeno, ekonomisti upozoravaju da trenutni pad inflacije ne znači da su rizici nestali. Đukić smatra da postoji nekoliko faktora koji bi u narednom periodu mogli ponovo da podignu cene.
Među najvećim rizicima nalazi se mogućnost suše, koja bi mogla da ugrozi poljoprivrednu proizvodnju i ponovo poveća cene hrane.
„Ukoliko bi suša nastupila ovog leta, onda bi cene hrane skočile, te bi se povećala i stopa inflacije“, upozorava Đukić.
Energenti i nafta ostaju najveća neizvesnost
Pored hrane, veliki uticaj na buduće kretanje inflacije imaju energenti.
Ekonomisti posebno ukazuju na mogućnost rasta cena električne energije, ali i na neizvesnost koju donosi globalno tržište nafte.
Đukić navodi da bi eventualni rast cene nafte iznad 100 dolara po barelu mogao ponovo da pokrene troškovnu inflaciju, odnosno rast cena izazvan povećanjem troškova proizvodnje i transporta.
Takav scenario predstavlja izazov za centralne banke, jer monetarna politika ima ograničene mogućnosti da utiče na cene energenata koje zavise od globalnih geopolitičkih kretanja.
NBS i dalje oprezna sa kamatnim stopama
Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će inflacija do septembra ostati u okviru ciljanog raspona od tri odsto plus ili minus 1,5 procentnih poena.
Prema projekcijama centralne banke, krajem ove i početkom naredne godine moguće je privremeno ponovno povećanje inflacije iznad gornje granice cilja, nakon čega bi se sredinom 2027. godine vratila u željeni okvir.
NBS za sada ne najavljuje skoro ublažavanje monetarne politike i poručuje da će koristiti sve raspoložive instrumente ukoliko dođe do snažnijeg prenosa rasta cena energenata na ukupnu inflaciju.
Hrana određuje inflaciju u Srbiji
Stručnjaci podsećaju da Srbija od 2009. godine primenjuje režim ciljanja inflacije, u kojem centralna banka određuje poželjni nivo rasta cena i prilagođava monetarnu politiku kako bi ga održala.
Ipak, ekonomisti ukazuju da ovaj model zahteva dugoročnu stabilnost i doslednu primenu.
Đukić kao primer navodi Mađarsku, gde hrana ima manji udeo u potrošačkoj korpi građana nego u Srbiji, što centralnoj banci olakšava kontrolu inflacije.
Za Srbiju će zato, prema oceni stručnjaka, ključni izazov ostati stabilizacija cena hrane, energenata i očuvanje poverenja građana i privrede u dugoročnu ekonomsku politiku.
