Italijanski Senat usvojio je zakon kojim se otvara put za povratak zemlje nuklearnoj energiji, gotovo četiri decenije nakon što je katastrofa u Černobilju podstakla Italiju da odustane od nuklearnog programa, prenosi AP.
Za zakon je glasao 81 senator, 51 je bio protiv, dok je sedam bilo uzdržano.
Vlada premijerke Đorđe Meloni ocenjuje da je ovo važan korak ka jačanju energetske bezbednosti i ostvarivanju klimatskih ciljeva, iako je izgradnja novih reaktora još godinama daleko.
Zakon je prethodno odobrio i Predstavnički dom, a njime se uspostavlja pravni okvir za korišćenje nuklearnih tehnologija nove generacije. Vlada je dobila ovlašćenje da u narednih 12 meseci usvoji uredbe kojima će biti definisani postupci izdavanja dozvola, bezbednosni standardi, upravljanje radioaktivnim otpadom i kriterijumi za izbor budućih lokacija.
Ovim glasanjem Italija započinje proces povratka nuklearnoj energiji, koju su građani odbacili na dva referenduma – prvi put posle katastrofe u Černobilju 1986, a zatim nakon nuklearne nesreće u Fukušimi 2011. godine.
Energetska bezbednost glavni razlog za povratak
Vlada navodi da rast potražnje za električnom energijom, klimatski ciljevi i potreba za većom energetskom nezavisnošću predstavljaju dovoljno snažne razloge za vraćanje nuklearne energije u nacionalni sistem.
Pitanje energetske sigurnosti postalo je posebno važno nakon ruske invazije na Ukrajinu i poremećaja u snabdevanju evropskog tržišta energentima.
Umesto izgradnje velikih elektrana starijeg tipa, Italija planira da se usmeri na male modularne reaktore i druge napredne tehnologije. Njihovi zagovornici tvrde da su takva postrojenja bezbednija, prilagodljivija i brža za izgradnju.
Usvojeni zakon ne odobrava neposrednu gradnju reaktora, već stvara regulatornu osnovu za predlaganje, procenu i eventualno odobravanje budućih projekata.
Italija nekada bila među vodećim nuklearnim državama
Italija je ranije bila jedna od vodećih evropskih zemalja u oblasti nuklearne energije i imala je četiri aktivna reaktora. Program je praktično zaustavljen nakon referenduma održanog 1987. godine.
Od tada se zemlja u velikoj meri oslanja na uvoz energije i istovremeno predstavlja jednog od najvećih evropskih potrošača električne energije proizvedene u nuklearnim elektranama susednih država.
Vlada procenjuje da će potrošnja struje znatno porasti zbog elektrifikacije domaćinstava, industrije i saobraćaja, kao i razvoja centara za obradu podataka i drugih tehnologija koje zahtevaju velike količine energije.
Nuklearnu energiju najviše podržavaju mladi
Odluka italijanskog Senata doneta je u trenutku kada se širom Evrope vodi rasprava o ulozi nuklearne energije u smanjenju emisije ugljen-dioksida i zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva.
Francuska i Poljska već ulažu u nove nuklearne projekte ili planiraju značajno proširenje postojećih kapaciteta.
Istovremeno se menja i raspoloženje italijanske javnosti. Istraživanje agencije Only Numbers iz juna 2026. pokazalo je da približno 55 odsto Italijana podržava nuklearne elektrane nove generacije.
Najveća podrška zabeležena je među mlađim građanima, koji nemaju neposredno sećanje na katastrofu u Černobilju.
Problem radioaktivnog otpada još nije rešen
Do početka gradnje novih reaktora ostaju brojne prepreke. Italija još nema trajno nacionalno skladište za radioaktivni otpad nastao tokom prethodnog nuklearnog programa, pa se on i dalje čuva u privremenim objektima širom zemlje.
Očekuje se i snažno protivljenje lokalnih zajednica budućim reaktorima i skladištima otpada.
Energetski stručnjaci dovode u pitanje ekonomsku isplativost nuklearne energije, upozoravajući na visoke troškove izgradnje i činjenicu da u Evropi još ne postoje komercijalno potvrđeni mali modularni reaktori koji rade punim kapacitetom.
Prema procenama industrije, izgradnja jednog modularnog reaktora snage 300 megavata mogla bi da košta između tri i šest milijardi evra. U taj iznos nisu uračunati dodatni troškovi infrastrukture i povezivanja sa elektroenergetskom mrežom.
Novi reaktori još daleko od realizacije
Viši energetski savetnik instituta ECCO Mikele Governatori pozdravio je uspostavljanje regulatornog okvira, ali je ocenio da bi proces mogao da pokaže nedovoljno interesovanje privatnih investitora.
Prema njegovim rečima, kompanije verovatno neće biti spremne da ulažu u tehnologije koje trenutno nisu dovoljno konkurentne ili još nisu spremne za široku upotrebu, poput malih modularnih reaktora.
Governatori smatra da bi Italija trebalo prvenstveno da se usmeri na mere koje su već dostupne, među kojima su povećanje energetske efikasnosti, razvoj obnovljivih izvora, sistemi za skladištenje energije i modernizacija električne mreže.
Organizacije za zaštitu životne sredine i opozicione stranke najavile su protivljenje planovima vlade. Moguće je da će buduće projekte pravno osporavati čim budu predložene konkretne lokacije za reaktore i skladištenje radioaktivnog otpada.
