Stranke izraelskog opozicionog bloka razmatraju predlog zakona kojim bi se uveli direktni izbori za predsednika vlade, odvojeno od parlamentarnih izbora. Cilj inicijative je prevazilaženje političkog zastoja nakon izbora na kojima ni blok premijera Benjamina Netanjahua ni njegovi protivnici nisu obezbedili većinu u Knesetu.
Kako prenosi Tajms of Izrael, pozivajući se na izraelske medije na hebrejskom jeziku, opozicione stranke razmatraju mogućnost promene izbornog sistema koja bi omogućila formiranje manjinske vlade bez oslanjanja na podršku arapskih stranaka.
Predlog je pokrenut nakon parlamentarnih izbora održanih u utorak, čiji rezultati nisu omogućili nijednom od suprotstavljenih političkih blokova da samostalno obezbedi većinu potrebnu za formiranje vlade.
Građani bi direktno birali predsednika vlade
Prema predloženom modelu, izraelski građani bi na posebnim izborima neposredno odlučivali o tome ko će biti premijer, nezavisno od glasanja za poslanike u Knesetu.
Takav sistem razlikovao bi se od postojećeg parlamentarnog modela, u kojem se predsednik vlade bira kroz proces formiranja koalicije koja mora da obezbedi podršku parlamenta.
Zagovornici inicijative smatraju da bi direktan izbor premijera mogao da olakša formiranje izvršne vlasti u situaciji kada nijedan politički blok nema dovoljno mandata za stabilnu parlamentarnu većinu.
Prema razmatranom predlogu, kandidat koji bi pobedio na neposrednim izborima mogao bi, barem u teoriji, da formira manjinsku vladu bez prethodnog obezbeđivanja podrške većine poslanika.
Opozicija pokušava da izbegne zavisnost od arapskih stranaka
Jedan od ciljeva predloga jeste stvaranje mogućnosti da opozicione stranke formiraju vladu bez potrebe da obezbede podršku arapskih političkih partija.
Rezultati izbora doveli su do situacije u kojoj nijedan od dva glavna politička bloka nema dovoljno mandata da samostalno formira vladu.
Zbog toga se razmatraju različiti modeli za prevazilaženje parlamentarne blokade, uključujući promenu načina izbora predsednika vlade.
Ipak, eventualno uvođenje neposrednih izbora ne bi automatski rešilo pitanje odnosa između buduće vlade i Kneseta, budući da bi izvršna vlast i dalje morala da funkcioniše u parlamentarnom sistemu.
Sličnu ideju ranije predlagao i Netanjahu
Predlog o direktnom izboru premijera nije nov u izraelskoj politici. Benjamin Netanjahu je sličnu inicijativu izneo nakon parlamentarnih izbora u martu 2021. godine, kada nije uspeo da obezbedi koalicionu većinu potrebnu za formiranje vlade.
Izrael je i ranije imao iskustva sa neposrednim izborom predsednika vlade. Takav sistem primenjivan je na izborima 1996, 1999. i 2001. godine, ali je kasnije napušten i zemlja se vratila modelu u kojem vlada zavisi od parlamentarnog poverenja.
Sadašnja inicijativa ponovo otvara pitanje mogućnosti promene izbornog sistema u okolnostima političke podeljenosti.
Za promenu zakona potrebna najmanje 61 poslanička ruka
Najveća prepreka predlogu nalazi se u postojećem zakonodavnom okviru. Prema izraelskom Osnovnom zakonu, nova vlada mora da dobije poverenje Kneseta pre nego što stupi na dužnost.
Parlament ima ukupno 120 poslanika, pa bi za usvajanje predložene zakonske promene bila potrebna podrška najmanje 61 poslanika.
To znači da opozicione stranke, čak i ukoliko postignu dogovor o neposrednom izboru premijera, moraju da obezbede dovoljan broj glasova u parlamentu kako bi takav model mogao da bude uveden.
Za sada je reč o predlogu koji se razmatra, a ne o usvojenoj promeni izbornog sistema.
