Američki i iranski pregovarači u Njujorku razmatraju plan za izlazak iz sukoba u više faza, koji bi podrazumevao da Teheran ponovo otvori moreuz Hormuz, a da Vašington ukine ekonomsku blokadu Irana, naveli su izvori bliski pregovorima.
Ovaj moreuz je postao ključni adut u pregovorima čiji je cilj okončanje sukoba između SAD i Irana, koji traje gotovo sedam meseci; Iran traži ublažavanje američke blokade koja guši njegovu ekonomiju, dok Vašington zahteva slobodan prolaz brodova rutom za snabdevanje naftom koju je Teheran blokirao.
Pregovori se suočavaju sa velikom preprekom jer nijedna strana ne želi prva da se odrekne svog aduta – kako su za Rojters izjavili iranski izvori, regionalni zvaničnici i zapadne diplomate – mada se iza iranskog stava krije i svest o ekonomskoj ceni dugotrajne konfrontacije.
Visoki iranski zvaničnik izjavio je da bi najizvesniji način za izlazak iz ćorsokaka bio sporazum u više faza, prema kojem bi Iran dozvolio plovidbu kroz Hormuz u zamenu za ukidanje američke ekonomske blokade i mogući pristup zamrznutim sredstvima.
„Jedan od načina da se krene napred jeste rešavanje krize u fazama. Prva faza bi podrazumevala okončanje blokade i ponovno otvaranje Hormuza”, rekao je on na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.
To bi zahtevalo da američki predsednik Donald Tramp prihvati još jedno privremeno rešenje, nakon što je prethodni dogovor propao u julu. Stoga, glavni izazov za pregovarače nije samo osmišljavanje sporazuma, već i obezbeđivanje da ustupci budu dovoljno trajni kako bi obe strane mogle da imaju poverenja u njih, naveli su izvori.
Tramp je izjavio da veruje da bi SAD i Iran mogli da postignu sporazum nakon izbora za Kongres, zakazanih za 3. novembar. Visoki evropski zvaničnik rekao je da Iranci „imaju veoma dugačku listu zahteva”.
Zvaničnik Bele kuće izjavio je da, iako „Iran očajnički želi sporazum, predsednik Tramp drži sve karte u svojim rukama i doneće odluku koja je najbolja za Sjedinjene Države”. Tramp je, kako je rekao zvaničnik, ostao „otvoren za razgovor sa Iranom pod odgovarajućim okolnostima”, ali nije imao potrebu za pregovorima, dok su se SAD nalazile u „veoma snažnoj poziciji” zahvaljujući kontroli nad Ormuskim moreuzom i iranskoj ekonomiji koja je „doživljavala kolaps”.
Zvaničnik je naveo da su „razorne sankcije” i „jedna od najuspešnijih blokada u istoriji” osakatile iransku ekonomiju i ostavile Iran potpuno bez sredstava. Tramp je bio spreman da pusti da se „neizbežni iranski kolaps” odvije svojim tokom, umesto da dozvoli Teheranu da njime „manipuliše”, dodao je zvaničnik.
Bivši američki pregovarač Denis Ros ocenio je da postoji svega 30 odsto šanse za postizanje sporazuma pre glasanja, ali i da obe strane možda imaju jače razloge da sklope dogovor pre, nego nakon izbora na sredini mandata.
„Blokada je ono što zaista pritiska Irance. Ona ih guši”, rekao je Ros.
Dogovor pre izbora na sredini mandata mogao bi da ide u prilog Trampu, jer bi ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo da ublaži tenzije u Zalivu, ograniči cene nafte i pomogne u snižavanju cena goriva u SAD, što je politički osetljivo pitanje.
Šanse Irana da dobije prekopotrebno ekonomsko olakšanje možda su veće dok Tramp još uvek ima snažan politički podsticaj da postigne sporazum.
Nakon izbora na sredini mandata, kako je naveo Ros, Tramp bi se mogao suočiti sa manje ograničenja i biti spremniji da pojača pritisak ili razmotri vojne opcije.
