Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poručio je na otvaranju jubilarnog desetog festivala „Ćirilicom“ u Budvi da je srpska ćirilica tokom svoje duge istorije prolazila kroz periode razvoja, zabrana i stradanja, ali da je opstajala i doživljavala nove procvate.
Festival je svečano otvoren na Trgu između crkava u Starom gradu Budve, a Joanikije je u obraćanju istakao značaj ćirilice za srpsku književnost, kulturu, duhovnost, državnost i istorijsko pamćenje.
Prema njegovim rečima, ćirilično pismo obeležilo je više od 11 vekova duhovnosti i kulture većine slovenskih naroda.
Mitropolit je podsetio da su ćirilicom pisane neke od najznačajnijih slovenskih svetih knjiga, među kojima je i Miroslavljevo jevanđelje, koje se nalazi u Uneskovom registru „Pamćenje sveta“.
On je naveo da ćirilica povezuje stvaralaštvo velikih istorijskih ličnosti slovenskih naroda, izdvajajući Svetog Savu i Njegoša kod Srba, kao i Jaroslava Mudrog i Fjodora Dostojevskog kod Rusa.
Ćirilica kao deo srpske državnosti
Joanikije je naglasio da ćirilica kod Srba nije samo pismo bogate književne tradicije, već da prati i razvoj prava i državnosti kroz vekove.
Govoreći o toj istorijskoj vezi, podsetio je na pravne spomenike od srednjeg veka, preko Zakonopravila Svetog Save i Dušanovog zakonika, do kasnijih pravnih dela nastalih na prostoru Crne Gore.
Posebno je ukazao na prisustvo ćirilice u srpskoj sakralnoj umetnosti i na srednjovekovnim hramovima, od kojih se pojedini danas nalaze na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
Mitropolit je govorio i o periodu nakon slabljenja srednjovekovne srpske države, ocenjujući da je ćirilica tada predstavljala jednu od važnih veza između različitih delova srpskog naroda.
Pomenuo je Đurđa Crnojevića i štampariju Crnojevića na Cetinju, kao i Božidara Vukovića Podgoričanina, jednog od najznačajnijih srpskih štampara 16. veka, čije su knjige štampane u Veneciji i distribuirane širom srpskih zemalja.
Joanikije je ukazao i na ulogu manastira, sveštenstva i monaštva u očuvanju ćirilične pismenosti tokom vekova osmanske vlasti.
Prema njegovim rečima, tragovi ćirilice kroz istoriju pokazuju kako su generacije prikupljale i prenosile znanja iz teologije, filozofije, istorije, geografije, matematike, muzike, medicine, astronomije i fizike.
U tom kontekstu pomenuo je i Nikolu Teslu, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića kao srpske naučnike koji su stekli svetsku slavu.
„Zabranjivana i gonjena, ali je doživljavala nove procvate“
Govoreći o položaju pisma kroz istoriju, Joanikije je ocenio da je srpska ćirilica tokom gotovo 12 vekova prolazila kroz različite periode.
„Srpska ćirilica je za nepunih 12 vekova svog postojanja imala svoj razvoj, svoja povremena stradanja i stagniranja, zabranjivana i gonjena, bombardovana i spaljivana, ali je doživljavala nove procvate, obnove i prosvetljenja“, rekao je mitropolit.
Istovremeno je naglasio da čuvanje ćirilice ne podrazumeva isključivost prema drugim pismima.
Prema njegovim rečima, upravo negovanje sopstvenog kulturnog nasleđa treba da osposobi čoveka da razume i poštuje vrednosti drugih naroda i kultura.
Joanikije je posebno izdvojio odnos prema latinici, poručujući da ćirilica Srbe nije učila odbacivanju drugih pisama.
„Negovati ćirilicu, kod Srba, između ostalog, znači osposobljavati se za poštovanje i prihvatanje istinskih duhovnih i kulturnih vrednosti koje su iznedrili drugi narodi“, poručio je.
Pozvao se i na narodnu izreku da onaj ko ne voli i ne čuva svoje neće umeti da čuva i poštuje ni tuđe.
Svoje obraćanje ovom delu posvetio je poruci o istorijskoj ulozi ćirilice u očuvanju identiteta srpskog naroda:
„Koliko god smo čuvali srpsku ćirilicu, još više je ona čuvala nas.“
Jubilarni festival traje tri nedelje
Festival „Ćirilicom“ ove godine obeležava deset godina postojanja i traje do 15. septembra.
Program obuhvata književnost, pozorište, operu, muziku, likovnu umetnost i sadržaje posvećene kulturnom i duhovnom nasleđu.
Ovogodišnje izdanje počelo je promocijom knjige „Ćirilo i Metodije, who are you“ Jordana Plevneša, dok je u crkvi Santa Maria in Punta otvorena izložba „I bi slovo“ umetnika Milivoja Babovića.
Organizatori su poručili da festival predstavlja mesto susreta kulturnog pamćenja i novih ideja i da ostaje otvoren prema različitim kulturama, pogledima i umetničkim izrazima.
Na svečanom otvaranju govorili su i programska urednica festivala Mila Baljević i direktor i glavni urednik Radomir Uljarević, dok je jubilarno izdanje zvanično otvorio predsednik Opštine Budva Nikola Jovanović.
