Afrička kuga svinja ponovo pogodila Srbiju: Zaraženo više od 700 gazdinstava, strah od posledica po proizvodnju i cene mesa
Afrička kuga svinja ponovo je pogodila Srbiju, a zaraza je potvrđena u sedam okruga, 12 opština i 58 naseljenih mesta, na ukupno 734 gazdinstva, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Zbog širenja bolesti vanredna situacija proglašena je u devet lokalnih samouprava, dok je oko 30.000 svinja uginulo ili je eutanazirano u okviru mera za suzbijanje zaraze.
Članica Operativnog štaba za zarazne bolesti životinja Vlade Srbije i predstavnica Udruženja odgajivača svinja Srbije Sanja Čelebićanin ocenila je da se situacija trenutno stabilizuje, navodeći da 27. jula prvi put nije bilo prijavljenih novih žarišta. Prema njenim rečima, sada je najvažnije da se postojeća žarišta potpuno ugase i spreči dalje širenje virusa.
Aktuelni talas afričke kuge svinja dolazi u trenutku kada Srbija već beleži istorijski nizak broj svinja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, krajem 2025. godine u zemlji je bilo oko 2,4 miliona svinja, što je gotovo 14 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek. Pad broja grla posledica je prethodne epidemije iz 2023. godine, kada je gotovo 47.000 svinja uginulo ili bilo usmrćeno zbog zaraze.
Najugroženiji mali proizvođači
Najviše pogođeni su Mačvanski, Kolubarski, Sremski i Južnobački okrug. Virus afričke kuge svinja izuzetno je otporan i brzo se širi, ali nije opasan za ljude niti za druge vrste domaćih životinja.
Stručnjaci upozoravaju da najveći rizik predstavljaju manja gazdinstva sa slabijim biosigurnosnim merama. Za razliku od velikih industrijskih farmi koje imaju dezobarijere i stroge protokole, na manjim imanjima često ne postoje dovoljni sistemi zaštite. Virus se može preneti preko odeće, obuće, alata, vozila i poljoprivrednih mašina.
Poseban problem predstavlja i činjenica da pojedini proizvođači, uprkos zabranama, pokušavaju da zakolju zaražene životinje. Stručnjaci upozoravaju da virus može dugo opstati u mesu, uključujući i zamrznute proizvode, čime se povećava opasnost od daljeg širenja.
Afrička kuga svinja nije ograničena samo na Srbiju, već je prisutna i u susednim zemljama. Kako navode stručnjaci, bolest ne poznaje državne granice, a dodatni rizik predstavljaju područja uz velike reke, poput Save i Dunava, naročito u periodima niskog vodostaja.
Ekonomski udar za stočare
Za mala gazdinstva gubitak svinja predstavlja ozbiljan udarac i pitanje opstanka. Iako država obezbeđuje naknade za eutanazirane životinje i pomoć pri obnovi proizvodnje, proizvođači ističu da novac ne može u potpunosti da nadoknadi dugoročne posledice prekida proizvodnje.
Prema procenama odgajivača, jedan tovljeni svinjac od 120 do 130 kilograma predstavlja gubitak od oko 27.300 dinara po grlu, računajući tržišnu cenu žive mere od oko 210 dinara po kilogramu.
Dodatni problem predstavlja činjenica da pogođena gazdinstva nakon pojave zaraze ne mogu odmah da obnove proizvodnju. Nakon prestanka epidemije sledi period zabrane ponovnog naseljavanja objekata, koji može trajati najmanje šest meseci.
Moguće povećanje uvoza i blagi rast cena
Stručnjaci očekuju da bi posledice epidemije mogle da se osete i na tržištu mesa, ali ne predviđaju dramatičan rast cena. Srbija u normalnim okolnostima proizvodi oko 60 odsto sopstvenih potreba za svinjskim mesom, dok ostatak obezbeđuje kroz uvoz.
Zbog smanjenog domaćeg stočnog fonda moguće je povećanje uvoza mesa za preradu, posebno za proizvodnju suhomesnatih proizvoda. Istovremeno, procenjuje se da će svežeg mesa za domaće potrebe biti dovoljno.
Podaci pokazuju da se potrošnja svinjskog mesa u Srbiji poslednjih godina smanjuje, dok je uvoz značajno porastao. Vrednost uvoza mesa dostigla je rekordne nivoe tokom prethodnih godina, pri čemu najveći deo otpada upravo na svinjetinu.
Ukoliko ne bude novih žarišta, očekuje se da bi aktuelni talas zaraze mogao da bude stavljen pod kontrolu do sredine avgusta. Ipak, posledice će se osećati duže, jer će obnova domaće proizvodnje zahtevati vreme, ulaganja i strože mere zaštite na gazdinstvima.
