Ključna pitanja za ovonedeljni samit Trampa i Sija u Vašingtonu

Predsednik SAD Donald Tramp ove nedelje će ugostiti kineskog lidera Si Đinpinga na njihovom drugom sastanku u ovoj godini, dok dvojica lidera teže stabilnosti odnosa opterećenih pitanjima koja se kreću od trgovine do Tajvana i Irana, kao i globalnom zabrinutošću zbog veštačke inteligencije.

Si stiže u Vašington u sredu, prvi put posle više od jedne decenije. Tokom četiri meseca od sastanka lidera dveju supersila u Pekingu u maju, Si je nadgledao nagli rast kineske trgovine sa svetom, dok Tramp – zaokupljen ratom u Iranu i suočen sa niskim rejtingom – traži ekonomske uspehe kojima bi se mogao pohvaliti pred Amerikancima nezadovoljnim rastom cena.

Evo nekih od ključnih pitanja za njihov samit u Beloj kući u četvrtak:

TRGOVINSKO PRIMIRJE ILI POVRATAK U TRGOVINSKI RAT?

Tržišta će pratiti znake o produženju primirja u vezi sa carinama, dogovorenog nakon samita Trampa i Sija u Južnoj Koreji prošlog oktobra, a koje ističe 10. novembra. Taj sporazum je zaustavio trgovinski rat u kojem su dve najveće svetske ekonomije ugrozile globalne lance snabdevanja uzajamnim uvođenjem carina koje su premašivale 100 odsto.

Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je ovog meseca da će dve zemlje objaviti „određene informacije o poljoprivredi i necarinskim barijerama”, a trgovci će pratiti napredak u vezi sa dogovorenim uzajamnim smanjenjem carina na robu vrednu 30 milijardi dolara – što je korak koji bi Kina najlakše mogla da preduzme smanjenjem dažbina na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz SAD.

AVIONI, POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

Tramp će nastojati da objavi trgovinske uspehe uoči novembarskih izbora za Kongres na sredini mandata, uključujući tu i potvrdu velikih porudžbina „Boingovih” aviona i poljoprivrednih proizvoda.
Grir je u ponedeljak rekao da Kina napreduje u ispunjavanju obaveze o kupovini 200 „Boingovih” aviona, ali nije nagovestio da su na pomolu dodatne porudžbine.

Tramp je u maju izjavio da bi Kina potencijalno mogla da poveća svoju porudžbinu „Boingovih” aviona – što je bio prvi veliki posao tog proizvođača sa Kinom posle skoro jedne decenije – na čak 750 letelica.

Međutim, izvršni direktor „Boinga” Keli Ortberg prošle nedelje je umanjio očekivanja pojedinih analitičara iz industrije da bi Kina mogla da uputi novu porudžbinu „Boingu” tokom razgovora Trampa i Sija. „Mislim da će u narednom periodu doći do povećanja broja porudžbina”, rekao je on na konferenciji za investitore. „Avio-kompanije će ih objavljivati svojim tempom, onako kako one to budu želele.”

Izvori iz industrije navode da je jedan veći posao godinama bio na čekanju jer je Tramp pretio da će Kini uskratiti pristup ključnim rezervnim delovima za motore.

Bela kuća je nakon majskog samita saopštila da se Kina obavezala na kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od najmanje 17 milijardi dolara godišnje tokom 2026, 2027. i 2028. godine.

Američki senator Pit Rikets, republikanski predsedavajući pododbora Senata za spoljne odnose sa Istočnom Azijom, izjavio je prošle nedelje da bi Tramp trebalo da izvrši pritisak na Sija kako bi se te obaveze ispoštovale i ispunila obećanja o otvaranju kineskog tržišta za veći uvoz američke govedine.

KINESKA KONTROLA NAD RETKIM ZEMLJAMA

Peking vrši pritisak na SAD da dodatno odlože primenu pravila kojim bi se hiljadama kineskih kompanija zabranio pristup naprednoj američkoj tehnologiji, dok Vašington želi da Peking olakša isporuku retkih zemalja i ključnih minerala, neophodnih za visokotehnološke primene – od automobilske i vazduhoplovne industrije do sektora odbrane.

Stručnjaci navode da je Tramp zauzeo manje konfrontirajući stav nego inače uoči sastanka sa Sijem, zbog sve veće moći koju Kina crpi iz kontrole nad ključnim mineralima. Prema podacima konsultantske kuće „AlixPartners”, Kina kontroliše do 70% globalne eksploatacije retkih zemalja, 85% kapaciteta za njihovu preradu, kao i oko 90% proizvodnje legura metala retkih zemalja i magneta.

TAJVAN

Američki saveznici u Aziji sve su zabrinutiji da bi Tramp, u želji da osigura ekonomske dobitke, mogao biti u iskušenju da ublaži podršku Vašingtona Tajvanu – demokratski upravljanom ostrvu na koje Kina polaže pravo.

Tajvan se oštro protivi tim pretenzijama na suverenitet.

Iako SAD, poput većine zemalja, nemaju zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom, one su njegov najvažniji međunarodni saveznik i dobavljač oružja.

Tramp je izjavio da je Si tokom posete u maju vršio pritisak na njega u vezi sa prodajom američkog oružja Tajvanu, a američki predsednik je kasnije opisao paket naoružanja vredan do 14 milijardi dolara, čija je isporuka na čekanju, kao „pregovarački adut”. Pored pitanja naoružanja, izvori upoznati sa kineskim nastojanjima rekli su za Rojters da se Peking takođe nada da će ubediti Trampa da javno izjavi kako se SAD protive nezavisnosti Tajvana, umesto da samo navodi da je ne podržavaju – što je formulacija koju Vašington koristi već decenijama.

Svaka promena stava SAD o Tajvanu bila bi veoma kontroverzna, jer bi pokrenula pitanja o odlučnosti Vašingtona da brani to ostrvo i izazvala protivljenje u Kongresu.

Američki državni sekretar Marko Rubio sastao se u ponedeljak sa svojim kolegama iz Japana i Južne Koreje i ponovo potvrdio posvećenost SAD odbrani tih ključnih azijskih saveznika, a sve tri zemlje su izrazile podršku Tajvanu.

U pismu upućenom Trampu u petak, Džon Mulenar, republikanski predsedavajući Specijalnog komiteta Predstavničkog doma za Kinu, napisao je – osvrćući se na Tajvan i američke saveznike u Aziji – da kineske primedbe na prodaju američkog oružja i bezbednosnu saradnju treba „odmah odbaciti”.

RAT SA IRANOM

Kina održava bliske veze sa Teheranom i ubedljivo je najveći kupac iranske nafte na svetu. Vašington smatra da Si ima jedinstvenu sposobnost da izvrši pritisak na Teheran, ali on nije pokazao veliku spremnost da to učini.

Ministar finansija Skot Besent izjavio je da će Tramp i Si tokom samita nastaviti razgovore o finansijskim vezama Kine sa Teheranom. Međutim, uprkos nezadovoljstvu SAD Pekingom, Besent nije uveo sankcije kineskim bankama kada je prošlog meseca objavio „ekonomski udar” na Iran i upozorio zemlje da prekinu poslovne veze sa tom državom.

Prošle nedelje, Tramp je odbacio izveštaj prema kojem je Iran, pre napada u kojem su u julu poginula tri američka vojnika u bazi u Jordanu, od kineskih subjekata nabavio satelitske snimke te baze.
Rojters je prošlog meseca izvestio da Peking prodaje robu vrednu milijarde dolara Iranu putem šeme za izbegavanje sankcija. Ministarstvo spoljnih poslova Kine navodi da nema saznanja o tome.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Analitičari vide veštačku inteligenciju kao potencijalnu oblast saradnje, s obzirom na njen značaj za nacionalnu bezbednost, ekonomsku konkurentnost i vojne kapacitete, kao i na zajedničku zabrinutost SAD i Kine zbog moguće zloupotrebe. Ipak, stručnjaci smatraju da će oštra konkurencija između dve zemlje u ovoj oblasti verovatno ograničiti mogućnosti za bilo šta više od simboličnih sporazuma.

Besent je nakon razgovora sa kineskim vicepremijerom He Lifengom tokom vikenda rekao da su dve strane razgovarale o uspostavljanju novog dijaloga SAD i Kine o veštačkoj inteligenciji. To bi uključivalo sistem obaveštavanja o zajedničkim ciljevima i pretnjama, koji bi obuhvatao incidente povezane sa veštačkom inteligencijom koji dostižu nivo ugrožavanja nacionalne bezbednosti.

Dario Amodei, izvršni direktor američke kompanije za veštačku inteligenciju „Antropik” (Anthropic), upozorio je ovog meseca da bi dominacija Kine u oblasti veštačke inteligencije mogla da predstavlja bezbednosni rizik za Sjedinjene Države.

Kineski državni mediji odbacili su ovo upozorenje kao deo „scenarija iz Hladnog rata”, dok je Tramp odbacio pozive na usporavanje razvoja veštačke inteligencije, navodeći da „veoma negativne snage” šire preuveličane strahove.