Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel izjavio je da se ta zemlja priprema za mogućnost američke vojne agresije, nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo govorio o mogućnosti vojne intervencije na ostrvu, poručivši da želi da pitanje Kube bude rešeno pre isteka njegovog mandata u januaru 2029. godine.
„Odlučni smo da odbijemo svaki pokušaj strane vojne agresije na našu zemlju“, rekao je Dijaz-Kanel juče, tokom obeležavanja Dana nacionalne odbrane, vojne aktivnosti koja se organizuje širom Kube, prenosi televizijska mreža TeleSUR.
On je istakao da je Kuba miroljubiva zemlja, da ne predstavlja pretnju nijednoj državi i da ne ugrožava nacionalnu bezbednost SAD. Dodao je da pripreme u okviru kubanskog sistema odbrane doprinose jačanju vojnih kapaciteta zemlje.
Dijaz-Kanel kritikovao je ponovljene izjave američkih političara o mogućoj vojnoj akciji protiv Kube, ali nije direktno pomenuo Trampa, navodi latinoamerička televizijska mreža.
Njegove izjave prenela je kubanska državna televizija tokom aktivnosti povodom Dana nacionalne odbrane, održanih u opštini Bojeros, južno od Havane. Događaju su prisustvovali visoki vojni zvaničnici, predstavnici Komunističke partije i lokalnih vlasti.
Tramp je u četvrtak, u intervjuu za Salem Radio Network, upitan da li bi razmotrio vojnu intervenciju kako bi „oslobodio“ Kubu, odgovorio da želi da reši pitanje te zemlje pre nego što napusti Belu kuću.
„Veoma pažljivo pratimo situaciju. Kubi ide veoma loše. To je praktično propala teritorija, država, kako god želite da je nazovete“, rekao je Tramp.
Mandat američkog predsednika ističe u januaru 2029. godine.
Kuba od januara, kada je američka vojska izvela operaciju u Venecueli i zarobila predsednika Nikolasa Madura, koji je potom prebačen u SAD, redovno održava vojne vežbe i sastanke radi koordinacije odbrambenih aktivnosti.
U okviru kubanske odbrambene strategije „Rat celog naroda“, vojska organizuje i osnovnu vojnu obuku za civile, kako bi se stanovništvo pripremilo za eventualnu odbranu zemlje.
Tramp je i ranije u više navrata pominjao mogućnost američke vojne intervencije na Kubi. U oktobru je, uoči američkih međuizbora, sugerisao da bi američki ratni brodovi, po povratku iz rata sa Iranom, mogli da otplove do Kube i ostanu u njenim vodama, nakon čega bi se, prema njegovim rečima, kubansko rukovodstvo predalo.
Izjave američkog predsednika dolaze u vreme pojačanih tenzija između Vašingtona i Havane, uz nastavak američkog pritiska i sankcija usmerenih prema Kubi.
