Smrt dvoje dece od malih boginja u američkim saveznim državama Viskonsin i Njujork ukazuje na povratak veoma zarazne bolesti u SAD, gde je 2000. godine proglašena iskorenjenom zahvaljujući vakcinaciji. Virus se i dalje širi i u Francuskoj, upozorila je Žili Dina, rukovodilac Nacionalnog referentnog centra za male boginje, zauške i rubeolu
Zdravstvene vlasti Viskonsina saopštile su 5. novembra da je od malih boginja preminula beba. To je prvi smrtni slučaj od te bolesti u toj saveznoj državi od 1990. godine. Nekoliko dana ranije, Njujork je prijavio smrt deteta u ruralnom području blizu granice sa Kanadom
U susednoj Pensilvaniji, pet smrtnih slučajeva od početka godine u slabo vakcinisanim amiškim zajednicama povezano je sa malim boginjama
Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti registrovali su gotovo 5.000 slučajeva u 2026. godini, dvostruko više nego prethodne godine. Stručnjaci kao glavne razloge navode pad obuhvata vakcinacijom i sve veće nepoverenje prema zdravstvenim vlastima
Udeo vakcinisane dece koja polaze u školu pao je sa 95,2 odsto u školskoj 2019/20. godini na 92,4 odsto u 2025/26. godini
U Francuskoj je tokom 2025. zabeleženo 1.176 sumnjivih slučajeva, od kojih je 319 zahtevalo bolničko lečenje, dok je sedam osoba preminulo. Od početka ove godine do 30. septembra registrovano je 114 slučajeva, a 41 osoba je hospitalizovana. Smrtnih ishoda u tom periodu nije bilo
Dina je upozorila da se male boginje često pogrešno smatraju bezazlenom dečjom bolešću, iako mogu da izazovu ozbiljne komplikacije, poput upale pluća i encefalitisa, a u nekim slučajevima i smrt. Posebno su ugrožene bebe i osobe sa oslabljenim imunitetom, među kojima ima i onih koji zbog zdravstvenog stanja ne mogu da prime vakcinu
U Francuskoj je vakcinacija protiv malih boginja obavezna za svu decu rođenu od 1. januara 2018. godine. Prva doza preporučuje se sa navršenih 12 meseci, a druga između 16. i 18. meseca
Za sprečavanje širenja virusa neophodno je da najmanje 95 odsto stanovništva primi obe doze vakcine, i to u svim regionima i društvenim grupama, navela je Dina
Male boginje spadaju među najzaraznije poznate infektivne bolesti. Jedna zaražena osoba u populaciji bez imuniteta može u proseku da zarazi između 12 i 18 ljudi, zbog čega i manje zajednice sa niskim obuhvatom vakcinacijom mogu da postanu žarišta epidemije
Iskorenjivanje malih boginja teoretski je moguće jer virus nema životinjski rezervoar, a vakcina je veoma efikasna, ocenila je Dina. Ipak, nejednak pristup vakcinaciji, oružani sukobi, humanitarne krize i prekidi programa imunizacije otežavaju suzbijanje bolesti. Dok god virus bude prisutan bilo gde u svetu, postojaće rizik da se ponovo pojavi i u zemljama u kojima je bio potisnut
