Saučešće koje je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić uputio porodici Ratka Mladića izazvalo je niz reakcija u Crnoj Gori, ali i novo zaoštravanje odnosa sa Hrvatskom, čiji su zvaničnici njegov potez povezali i sa evropskim putem Podgorice.
Od Mandićeve poruke ogradio se Pokret Evropa sad premijera Milojka Spajića, navodeći da ona predstavlja njegov lični i partijski stav, a ne politiku Vlade Crne Gore.
Mandić je nakon smrti Ratka Mladića saopštio da je Darku Mladiću, u svoje i u ime Nove srpske demokratije, uputio saučešće povodom smrti njegovog oca.
„Upravo sam Darku Mladiću, u svoje i u ime Nove srpske demokratije, uputio saučešće povodom smrti njegovog oca, generala Ratka Mladića“, napisao je Mandić na platformi Iks.
Upravo sam Darku Mladiću, u svoje i u ime Nove srpske demokratije, uputio saučešće povodom smrti njegovog oca, generala Ratka Mladića. pic.twitter.com/v9usv4bK0Q
— Andrija Mandić (@AndrijaMandicDF) August 27, 2026
Mandić nije naveo da li je saučešće uputio telefonom ili pisanim putem.
Podeljene reakcije u Crnoj Gori
Mandićeva objava bila je samo jedna u nizu reakcija crnogorskih političara nakon smrti Mladića.
Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević objavio je fotografiju Ratka Mladića uz poruku da je „slava vječna, a patnja kratka“, dok je lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović naveo da je Mladić branio svoj narod i Srbe u Republici Srpskoj.
Poruku povodom smrti Mladića objavio je i potpredsednik mladih Demokrata Danijel Rmuš, nakon čega se njegova stranka ogradila i saopštila da se radi o njegovom ličnom, a ne partijskom stavu.
Sa druge strane, Bošnjačka stranka, Bošnjačko vijeće, DPS, Evropski savez, Građanski pokret URA i deo nevladinog sektora kritikovali su afirmativne poruke o Mladiću i pozvali na poštovanje pravosnažnih odluka međunarodnih sudova.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović poručio je da odnos prema porodici preminulog ne može biti razlog za relativizaciju ratnih zločina.
Hrvatska reagovala i pomenula evropski put Crne Gore
Najveći spoljnopolitički odjek Mandićeve poruke stigao je iz Hrvatske.
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova ocenilo je njegovo saučešće kao neprihvatljivo i suprotno vrednostima Evropske unije.
Iz Zagreba su poručili da će Hrvatska tokom pristupnih pregovora Crne Gore sa EU nastaviti da insistira na suočavanju sa prošlošću, procesuiranju ratnih zločina, poštovanju presuda međunarodnih sudova i dobrosusedskim odnosima.
Hrvatska strana ocenila je i da Mandićeva poruka ne doprinosi evropskom putu Crne Gore.
Reagovao je i predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković, koji je Mandićev potez povezao sa konceptom „srpskog sveta“, ocenjujući da njegova poruka pokazuje da je ta ideja i dalje prisutna.
Hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu Sunčana Glavak takođe je kritikovala Mandića, ističući da njegove izjave imaju dodatnu težinu jer se nalazi na čelu parlamenta države koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Poslanik HDZ-a Andro Krstulović Opara otišao je korak dalje, navodeći da Hrvatska ne bi trebalo da ratifikuje pristupni ugovor Crne Gore sa EU ukoliko bi ovakve poruke predstavljale politički pravac države.
Mandićev kabinet, prema pisanju „Vijesti“, nije odgovorio na pitanja tog lista u vezi sa reakcijama iz Hrvatske.
Odnosi Zagreba i Podgorice već opterećeni sporovima
Nova polemika dolazi u trenutku kada odnose Hrvatske i Crne Gore već opterećuje nekoliko bilateralnih pitanja.
Hrvatska je u decembru 2024. sprečila privremeno zatvaranje Poglavlja 31 u pregovorima Crne Gore sa Evropskom unijom, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Zagreb u julu ove godine nije dao saglasnost ni za zatvaranje Poglavlja 14, koje se odnosi na saobraćajnu politiku.
Među otvorenim pitanjima dve zemlje nalaze se granica, vlasništvo nad školskim brodom „Jadran“ i druga bilateralna pitanja.
Mandić je, zajedno sa Milanom Kneževićem i liderom Demokrata Aleksom Bečićem, od leta 2024. označen kao nepoželjna osoba u Hrvatskoj nakon što je Skupština Crne Gore usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i logorima Dahau i Mauthauzen.
PES se ogradio od Mandićeve poruke
Pokret Evropa sad, čiji je lider premijer Milojko Spajić, poručio je da Mandićevo saučešće nije stav Vlade Crne Gore.
Iz PES-a su naveli da se radi o ličnom i partijskom stavu predsednika Skupštine i Nove srpske demokratije.
Naglasili su da poštuju pravosnažne presude međunarodnih sudova, međunarodno pravo i odluke međunarodnog pravosuđa.
PES je istakao i da Vlada ima jasan evropski kurs i da zbog toga nema potrebe da se dodatno ograđuje od stava koji, kako navode, nije politika Vlade niti rezultat njene zvanične komunikacije.
Od Mandićeve poruke ogradio se i potpredsednik Vlade i lider Albanskog foruma Nik Đeljošaj.
Ministar ljudskih i manjinskih prava Fatmir Đeka takođe je saopštio da ne podržava Mandićevu izjavu, dok je ministar spoljnih poslova i lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović osudio pozitivne poruke o Mladiću.
Evropska komisija reagovala
U polemiku se uključila i Evropska komisija.
Iz EK su za podgoričke „Vijesti“ poručili da veličanju pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca nema mesta ni u Evropskoj uniji, niti u državama kandidatima za članstvo.
Reakcija Brisela dodatno je pojačala politički značaj slučaja, imajući u vidu da Crna Gora nastoji da završi pregovore o članstvu u EU.
Tužilaštvo prati situaciju
Više državno tužilaštvo u Podgorici saopštilo je da prati javne izjave i postupke i ocenjuje da li u nekom od slučajeva postoje elementi krivičnog dela iz njegove nadležnosti.
Iz tužilaštva nisu naveli da je protiv Mandića ili drugih političara formiran predmet, već da će javnost biti obaveštena ukoliko procene da postoje razlozi za takav korak.
Crnogorski Krivični zakonik sadrži odredbe koje se odnose na javno odobravanje, negiranje ili značajno umanjivanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina utvrđenih pravosnažnim sudskim presudama, kada takvo postupanje može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje.
Polemika oko smrti Ratka Mladića tako je iz unutrašnjopolitičkog pitanja u Crnoj Gori prerasla i u novu temu odnosa Podgorice sa Zagrebom i Briselom, dok se od Vlade Milojka Spajića očekuje da očuva postojeću parlamentarnu većinu i istovremeno nastavi ubrzani put zemlje ka Evropskoj uniji.
