--- title: "Melanija Tramp i politička moć koju javnost retko vidi" url: "https://balkanwatch.com/melanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi/" type: "post" published: "2026-11-07T10:20:13+01:00" modified: "2026-11-07T10:20:13+01:00" author: "Dusan" --- ## **Melanija Tramp je u drugom mandatu pomogla da zakon o zaštiti žrtava zloupotrebe intimnih snimaka dobije podršku obe stranke u Kongresu. Za novinarku Azade Moaveni to je jedan od najjasnijih primera političkog uticaja prve dame koja retko govori za medije.** Kako supruga američkog predsednika može da utiče na donošenje zakona, kome može da otvori vrata Bele kuće i zašto je ponekad i raspored gostiju na večeri diplomatsko pitanje? Tim pitanjima Moaveni se bavi u knjizi *The East Wing* („Istočno krilo“), čiji je izlazak u SAD najavljen za 17. novembar. Na 432 strane, uz svedočenja ljudi koji su radili sa prvim damama, autorka prati gotovo devedeset godina američke politike, od konferencija za štampu Eleonore Ruzvelt do drugog mandata Melanije Tramp. Ideja za knjigu nastala je daleko od Vašingtona. Dok je izveštavala iz Libana, Moaveni je pratila predlog da se u pokušaj smirivanja sukoba uključe supruge najuticajnijih političara. Predlagači su računali na njihov pristup ljudima koji donose odluke. Kada je kasnije počela da predaje novinarstvo u Njujorku, zapitala se kako se sličan uticaj ispoljava u Americi. U razgovoru sa novinarkom [Blumberga](https://rs.bloombergadria.com/prestiz/inspiracija/116424/melania-trump-iran-i-sad-nova-knjiga-o-ratu-i-promeni-uloge-prvih-dama/news) Mišal Husain rekla je da je o suprugama predsednika lako pronaći tekst o tome šta su obukle, a znatno teže odgovor na pitanje šta su uspele da promene. **Šta Melanija Tramp radi drugačije u drugom mandatu** Moaveni ocenjuje da Melanija Tramp sada pažljivije bira pitanja kojima će se posvetiti i da ima bolje organizovan tim saradnika. Kao primer izdvaja njeno zalaganje za zakon *TAKE IT DOWN Act*, usmeren protiv objavljivanja intimnih fotografija i snimaka bez pristanka osobe koja je na njima prikazana. Zaštita obuhvata i lažne intimne prikaze napravljene pomoću veštačke inteligencije. Za Melaniju je to bio nastavak rada na bezbednosti dece na internetu, jednoj od tema njene inicijative *Be Best* iz prvog mandata. U ovom slučaju moglo se videti i šta je proisteklo iz javnog zalaganja prve dame. Predlog su podržali i republikanci i demokrate, a Kongres ga je usvojio. Moaveni smatra da je taj doprinos ostao u senci dugogodišnjeg interesovanja za Melanijin odnos sa medijima. Koliko jedan snimak može da odredi sliku o prvoj dami pokazala je poseta deci migranata tokom prvog mandata. Pažnju je tada privukla njena jakna sa natpisom „I Really Don’t Care, Do U?“ („Baš me briga, a tebe?“). Melanija je kasnije rekla da je poruku uputila medijima. O njenom odnosu prema javnosti govori i odluka da dozvoli snimanje dokumentarca o danima pred drugu inauguraciju Donalda Trampa. Amazon je za prava na taj film platio 40 miliona dolara. Dok je Moaveni pisala knjigu, u oktobru 2025. počelo je rušenje Istočnog krila Bele kuće zbog izgradnje balske dvorane. Za žene koje su tamo radile, primećuje autorka, nestale su i kancelarije u kojima su pripremale predsedničke posete, okupljale saradnike i pregovarale o podršci svojim inicijativama. Mišel Obama javno je kritikovala način na koji se govorilo o značaju tog prostora. Melanija projekat nije javno branila. Na pitanje kako je prihvatila rušenje, Moaveni se pozvala na medijske izveštaje prema kojima je bila nezadovoljna. **Zašto je Eleonora Ruzvelt pozivala samo novinarke** Jedna od najdalekosežnijih odluka Eleonore Ruzvelt bila je naizgled jednostavna. Na njene konferencije za štampu mogle su da dođu samo novinarke. Redakcijama koje su želele izveštaj iz prve ruke bila je potrebna žena u Beloj kući. Novinarke su tako dobijale pristup političkim vestima koje su mogle da dospeju na naslovnu stranu, a sa njim i priliku za ozbiljnije zadatke u sopstvenim redakcijama. U godinama Velike depresije i Drugog svetskog rata, Eleonora Ruzvelt je o položaju žena, socijalnim problemima i miru govorila u svoje ime. Kada je početkom devedesetih u Belu kuću stigla Hilari Klinton, upravo je u njoj videla uzor. Kao pravnica sa iskustvom u javnom životu, preuzela je vođenje radne grupe za reformu američkog zdravstva. Predlog je naišao na snažan politički otpor i administracija Bila Klintona na kraju je od njega odustala. Moaveni podseća da su granice prihvatljivog političkog angažmana prve dame bile predmet spora još tokom kampanje. Izjava Hilari Klinton da je mogla da ostane kod kuće i peče kolače izazvala je negativne reakcije, kao i opaska njenog supruga da birači dobijaju „dvoje za cenu jednog“. Kada je kasnije javno preuzela odgovornost za reformu zdravstva, rasprava se vodila i o tome s kojim pravom predsednikova supruga predvodi tako važan državni posao. Mišel Obama takođe je otvorila pitanje javnog zdravlja, ali je kao polazište odabrala ishranu dece. Bašta Bele kuće pružila joj je priliku da o gojaznosti, dostupnosti zdravije hrane i navikama porodica govori kroz nešto što su roditelji i deca mogli da vide i razumeju. Moaveni u tome prepoznaje jednu od pouka iskustva Hilari Klinton. Na prijem inicijative uticalo je i to kako je prva dama javnosti objasnila svoju ulogu u njoj. Prostor za takav angažman menjao se i unutar stranaka. Republikanka Beti Ford otvoreno je podržavala predloženi ustavni amandman o jednakim pravima, a Pat Nikson zalagala se za imenovanje većeg broja žena na položaje u saveznoj administraciji. Prema oceni Moaveni, kako su tradicionalne porodične uloge postajale važnije izborno pitanje, tako je za predsedničke supruge rastao i politički rizik od sličnih javnih istupa. **Večera na Potomaku i fotografija u Nehruovoj kancelariji** Džeki Kenedi u ovoj priči ima mesto zbog odnosa Vašingtona sa Indijom i Pakistanom. Sa Leticijom „Tiš“ Boldridž, saradnicom zaduženom za prijeme u Beloj kući, pažljivo je pripremala susrete sa stranim zvaničnicima. Jedan od najupečatljivijih priređen je u čast pakistanskog predsednika Ajuba Kana na imanju Maunt Vernon, nekadašnjem domu Džordža Vašingtona. Gosti su u sumrak doplovili Potomakom, uz muziku orkestara raspoređenih na obali. Među zvanicama bila je Kanova ćerka Nasim Aurangzeb, koja je tokom posete predstavljala Pakistan u ulozi prve dame. Fotografije sa te večere imale su posebno značenje i za novinarku koja je vodila intervju. Mišal Husain ispričala je da je njena baka poznavala porodicu pakistanskog predsednika i da je upravo ona naučila Nasim kako da nosi sari u kojem se pojavila na prijemu. Za Vašington su odnosi sa dve južnoazijske zemlje zahtevali različit pristup. Pakistan je bio američki saveznik, dok je indijski premijer Džavaharlal Nehru vodio politiku nesvrstavanja. Moaveni navodi da je Nehru prema mladom predsedniku Džonu Kenediju u početku bio rezervisan. Džeki je, međutim, tokom putovanja u Indiju i Pakistan uspela da uspostavi prisniji odnos sa indijskim premijerom. Prema rečima autorke, Nehru je posle posete držao njenu fotografiju u svojoj kancelariji. **Kako je rat promenio raspoloženje u Iranu** Susret Džeki Kenedi sa iranskom caricom Farah Pahlavi povezuje dva sveta o kojima Moaveni piše. Rođena je u Kaliforniji u porodici iranskih iseljenika, godinama je izveštavala iz Teherana, a o iskustvu odrastanja u dijaspori pisala je još 2005. u memoarima *Lipstick Jihad*. U razgovoru za Blumberg osvrnula se i na to koliko se pogled na isti događaj može razlikovati u Iranu i među Irancima koji žive u inostranstvu. Moaveni kaže da ju je iznenadio odziv na januarske proteste protiv iranskih vlasti, posebno spremnost dela demonstranata da se odazovu pozivu Reze Pahlavija, sina poslednjeg iranskog šaha. Pre toga su, kako kaže, Iranke već uspele da građanskom neposlušnošću izbore više slobode u svakodnevnom životu. Kao primer navodi pokret „Žena, život, sloboda“ i otpor obaveznim pravilima oblačenja. Nasilje kojim su vlasti odgovorile na proteste ostavilo je, prema njenim rečima, dubok trag. Govorila je o svedočenjima prema kojima je tokom 48 sati ubijeno između 5.000 i 7.000 ljudi. Tačan broj žrtava nije nezavisno potvrđen, a utvrđivanje razmera stradanja otežala je blokada interneta. U nedeljama do početka rata ljudi su, kaže Moaveni, tek pokušavali da saznaju šta se dogodilo njihovim sugrađanima. Bombardovanje Teherana i stradanje civila, uključujući napad na školu u Minabu, ponovo su promenili raspoloženje. Prema njenom svedočenju, čak su i neki protivnici vlasti koji su se u početku nadali da bi spoljna intervencija mogla da oslabi režim počeli da strahuju za zemlju i svoje porodice. Otpor napadima privremeno je ojačao podršku odbrani zemlje. Kada je sa SAD potpisan memorandum o razumevanju, među ljudima sa kojima je razgovarala ponovo je čula zahteve da se vlast vrati pregovorima i pristane na ustupke kako bi se rat završio. Moaveni ocenjuje da je Reza Pahlavi u međuvremenu izgubio priliku da se nametne kao budući lider. Smatra da je njegov odnos prema izraelskim napadima udaljio i deo Iranaca koji su u njemu ranije videli moguću alternativu. Od nekoga ko pretenduje da predstavlja zemlju očekivali su, kaže, da javno govori o stradanju sunarodnika, bez obzira na svoj odnos prema vlastima u Teheranu. Slična pitanja o posledicama rata, prema njenoj oceni, sada razmatraju i monarhije Persijskog zaliva. Američke baze i dugogodišnja kupovina američkog oružja trebalo je da im pruže zaštitu. Rat je za njihove vlade otvorio i pitanje koliko ih prisustvo tih baza izlaže napadima. U samom Iranu, zaključuje Moaveni na osnovu svojih razgovora, istovremeno postoje ljutnja zbog američkih udara i zahtev da iranski lideri preuzmu odgovornost za odluke od kojih zavisi svakodnevni život stanovništva. [https://www.addtoany.com/add_to/facebook?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi](https://www.addtoany.com/add_to/facebook?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi)[https://www.addtoany.com/add_to/whatsapp?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi](https://www.addtoany.com/add_to/whatsapp?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi)[https://www.addtoany.com/add_to/linkedin?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi](https://www.addtoany.com/add_to/linkedin?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi)[https://www.addtoany.com/add_to/google_gmail?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi](https://www.addtoany.com/add_to/google_gmail?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi)[https://www.addtoany.com/add_to/threads?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi](https://www.addtoany.com/add_to/threads?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi)[https://www.addtoany.com/add_to/viber?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi](https://www.addtoany.com/add_to/viber?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi)[https://www.addtoany.com/add_to/x?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi](https://www.addtoany.com/add_to/x?linkurl=https%3A%2F%2Fbalkanwatch.com%2Fmelanija-tramp-i-politicka-moc-koju-javnost-retko-vidi%2F&linkname=Melanija%20Tramp%20i%20politi%C4%8Dka%20mo%C4%87%20koju%20javnost%20retko%20vidi)[https://www.addtoany.com/share](https://www.addtoany.com/share)