Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da je, nakon 13 godina članstva u Evropskoj uniji, neophodno preispitivati koliko članstvo doprinosi nacionalnim interesima i ekonomskom razvoju zemlje. On je kritikovao način funkcionisanja evropske spoljne politike, ocenivši da EU nije država i da njene članice sve više gube mogućnost samostalnog političkog delovanja.
Milanović je ove stavove izneo 9. novembra na svečanoj sednici povodom 64. godišnjice Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, gde je govorio o položaju Hrvatske u Evropskoj uniji, nacionalnom suverenitetu i savremenim međunarodnim odnosima.
Kako prenosi zagrebački Jutarnji list, hrvatski predsednik smatra da je legitimno postavljati pitanje konkretnih koristi od evropskih integracija, posebno kada su u pitanju ekonomski rast, bezbednost i životni standard građana.
Naglasio je da takvo preispitivanje ne znači zagovaranje izlaska Hrvatske iz EU, jer referendum o napuštanju Unije u sadašnjim okolnostima ne smatra ni realnim ni razumnim potezom.
Milanović smatra da Hrvatska gubi samostalnost u spoljnoj politici
Govoreći o odnosima unutar Evropske unije, Milanović je posebno kritikovao način na koji se donose spoljnopolitičke odluke.
Ocenio je da EU nije zamišljena kao jedinstvena država i da, prema njegovom mišljenju, ne uspeva da vodi stvarnu zajedničku spoljnu politiku.
Kao posledicu takvog sistema naveo je sve manji prostor za samostalno delovanje Hrvatske i drugih država članica.
Milanović je postavio pitanje da li je prihvatljivo da države u pojedinim međunarodnim pitanjima ostaju bez sopstvenog glasa, dok ih na međunarodnim skupovima predstavljaju evropski zvaničnici čiji politički legitimitet dovodi u pitanje.
Prema njegovoj oceni, institucionalni razvoj Evropske unije nije pratio promene u međunarodnim odnosima, zbog čega je postizanje saglasnosti među članicama postalo sve složenije.
Nacionalni interes mora biti osnova državne politike
Hrvatski predsednik istakao je da svaka država mora jasno da definiše svoje dugoročne interese, bez obzira na međunarodne organizacije kojima pripada.
Kao najvažnije pokazatelje uspešnosti naveo je nacionalnu bezbednost, privredni rast i povećanje životnog standarda stanovništva.
Smatra da se učinak članstva u EU mora posmatrati upravo kroz te rezultate, a ne isključivo kroz političku pripadnost evropskim institucijama.
Milanović je poručio da državnička odgovornost podrazumeva stalno preispitivanje donetih odluka i njihovih posledica po građane.
Kritikovao i međunarodne lekcije o demokratiji
Pored odnosa Hrvatske i Evropske unije, Milanović se osvrnuo i na stanje demokratije u svetu.
Govoreći o političkim sukobima i institucionalnim krizama, pomenuo je dešavanja u Poljskoj, sporove povezane sa Ustavnim sudom i upad demonstranata u američki Kongres 2021. godine.
Na tim primerima otvorio je pitanje doslednosti političkih aktera koji drugim državama upućuju kritike o poštovanju demokratskih principa.
Hrvatski predsednik pozvao je akademsku zajednicu i medije da otvorenije analiziraju međunarodne odnose, postupke političkih lidera i način na koji se u savremenom svetu tumači demokratija.
Naglasio je značaj kritičkog razmišljanja i javne rasprave, ocenjujući da upravo otvoreno postavljanje pitanja može doprineti razumevanju političkih razlika i sprečavanju ozbiljnijih sukoba.
