Slovačka ne plaća i neće plaćati zbog odbijanja migranata koji se preraspodeljuju iz drugih zemalja Evropske unije, izjavio je danas slovački ministar unutrašnjih poslova Matuš Šutaj Eštok.
„Umesto da zahteva uplate zbog neprihvatanja migranata, EU bi trebalo da pruži podršku Slovačkoj u oblasti bezbednosti i zaštite spoljnih granica“, poručio je ministar nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije o migracijama, prema kojem Slovačka nema pravo na umanjenje doprinosa u okviru takozvanog fonda solidarnosti EU za 2027. godinu, prenosi agencija TASR.
Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Matej Nojman izjavio je da ministarstvo aktivno radi na pitanju solidarnosti u oblasti migracija i da štiti interese Slovačke.
On je ukazao na to da Slovačka, kao neposredni sused ratom zahvaćene Ukrajine, snosi troškove i odgovornosti povezane sa zbrinjavanjem izbeglica, budući da se na njenoj teritoriji nalazi desetine hiljada ljudi koji su pobegli od rata.
Ukoliko Evropska komisija smatra da obim te pomoći nije dovoljan da bi Slovačka bila izuzeta od dodatnih doprinosa u okviru mehanizma solidarnosti, trebalo bi da preispita način na koji procenjuje solidarnost, naveo je Nojman.
„U ovakvim okolnostima, Slovačka očekuje podršku u jačanju svoje bezbednosti, a ne pritisak za dodatne direktne uplate“, poručio je portparol.
Slovački premijer Robert Fico izjavio je u junu da bi njegova zemlja radije platila oko četiri miliona evra za 2026. godinu nego prihvatila migrante raspoređene iz drugih država članica EU.
Međutim, ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Slovačke ni Evropska komisija nisu potvrdili agenciji TASR da će taj doprinos zaista biti uplaćen.
Države članice EU tek treba da postignu dogovor u Savetu EU o konačnom obliku fonda solidarnosti, visini doprinosa i mogućim izuzecima. Odluka će biti doneta kvalifikovanom većinom, odnosno glasovima najmanje 15 država koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva Unije.
Slovačka je još tokom prvog ciklusa primene ovog mehanizma za 2026. godinu, koji je stupio na snagu u junu nakon početka primene Pakta o migracijama i azilu, zatražila izuzeće. Kao glavni razlog navela je prihvat desetina hiljada izbeglica iz Ukrajine.
Pošto nije uvrštena među zemlje koje ispunjavaju uslove za izuzeće, Bratislava je zatražila od Evropske komisije da ponovo razmotri njenu situaciju.
Prema pravilima EU, države članice mogu da iskažu solidarnost sa zemljama koje su izložene migracionom pritisku na više načina – prihvatanjem tražilaca azila, finansijskim doprinosima ili pružanjem druge vrste pomoći, poput angažovanja ljudstva i obezbeđivanja materijalnih sredstava. Zemlje koje se suočavaju sa najvećim migracionim pritiskom mogu da dobiju podršku iz fonda solidarnosti.
