Možda deluje da su rakete koje lete iznad voda Ormuskog moreuza veoma daleko od ormara punog jakni, helanki i patika. Međutim, poremećaji na tržištu nafte mogu se direktno odraziti i na industriju odeće, budući da je veliki deo garderobe napravljen od sintetičkih vlakana poput poliestera, najlona i spandeksa, koji se proizvode od petrohemijskih sirovina.
Iako se posledice poremećaja u snabdevanju naftom najbrže osećaju kroz cene benzina, dizela i avionskih karata, njihov uticaj se postepeno širi i na druge industrije. Najjeftiniji komadi garderobe, poput hulahopki od jednog dolara sa platforme Shein ili kaputa od 15 dolara sa Temua, mogli bi da budu među proizvodima koji će najviše osetiti posledice poremećaja u lancu snabdevanja.
Prvi znak problema često je panična kupovina, slična onoj koja je viđena na početku pandemije kovida 19, kada su potrošači masovno kupovali toalet-papir, ili nakon izveštaja o američko-izraelskim napadima na Bliskom istoku, kada su vozači preventivno punili rezervoare.
„Moda od nafte“
Poremećaji na tržištu zasad su dobra vest za pojedine petrohemijske kompanije koje snabdevaju modnu industriju. Kineska kompanija Tongkun Group, koja proizvodi oko 18 odsto svetskog poliesterskog prediva, očekuje da će njen neto prihod u prvih šest meseci godine biti tri puta veći nego u istom periodu prošle godine.
Proizvođači odeće, strahujući od poremećaja u snabdevanju, povećavaju cene njenih proizvoda, dok Tongkun i dalje koristi sirovine koje je nabavila po nižim cenama nafte. Fjučersi na poliester u Kini porasli su u martu za 25 odsto, dostigavši najviši nivo u gotovo četiri godine.
Drugim proizvođačima, međutim, situacija donosi velike probleme. Akcije kompanije Hengli Petrochemical pale su gotovo trećinu od početka godine. Ta kompanija prerađuje sirovu naftu u polimerne smole i vlakna i snabdeva druge proizvođače, uključujući Tongkun, ali je bila primorana da uspori proizvodnju kako su joj se smanjivale zalihe sirovina.
Kineska proizvodnja sintetičkih vlakana u aprilu je pala za 11 odsto u odnosu na prethodni mesec, na najniži nivo od 2024. godine. Čak se i Tongkun suočava sa rizicima, budući da se oslanja na kratkoročne bankarske kredite i brze uplate kupaca za finansiranje obrtnog kapitala. Svaki ozbiljniji poremećaj u lancu snabdevanja mogao bi da ugrozi takav model poslovanja.
Problemi bi mogli da postanu još ozbiljniji pre nego što počnu da se rešavaju. Osnovne vrste plastike lakše je skladištiti nego benzin i dizel, pa industrija kratkoročno ima određenu sposobnost da apsorbuje šokove. Međutim, ukoliko transport kroz Ormuski moreuz ostane na niskom nivou, a državne rezerve nafte nastave da se troše, taj prostor za prilagođavanje neće trajati zauvek.
Reciklirani materijali kao zaštita
Kompanije koje su ranije ulagale u ESG inicijative i alternativne materijale mogle bi sada da budu u boljoj poziciji. Reciklirana vlakna predstavljaju jednu od najvažnijih alternativa materijalima koji zavise od nafte.
Zbog toga bi kompanije Inditex, vlasnik brenda Zara, i H&M mogle lakše da prebrode poremećaje u snabdevanju od kompanije Fast Retailing, vlasnika brenda Uniqlo. Gotovo sav poliester koji koriste Zara i H&M potiče iz recikliranih materijala, dok je kod visokotehnoloških funkcionalnih tkanina po kojima je Uniqlo poznat taj udeo manji od polovine.
Korišćenje prirodnih vlakana, poput pamuka, predstavlja još jednu alternativu, ali ni ta industrija nije imuna na probleme. Indija, drugi najveći proizvođač pamuka na svetu, zavisi od zemalja Persijskog zaliva kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom i ureom za proizvodnju đubriva.
Iako se poremećaji zasad nisu značajnije odrazili na proizvodnju pamuka, tržište je već pod pritiskom. Cene pamuka dostigle su u maju najviši nivo u poslednje dve godine, dok se očekuje da će globalne zalihe pasti na najniži nivo u najmanje jednoj deceniji.
Nafta je potrebna i za transport garderobe
Modni brendovi ne koriste naftu samo za proizvodnju odeće i uzgoj prirodnih vlakana. Ona je ključna i za transport sirovina i gotovih proizvoda širom sveta.
Kada kupac naruči proizvod preko platformi kao što su Asos ili Temu, taj proizvod najčešće mora da pređe dug put od azijskih proizvodnih centara do krajnjeg kupca, često avionom. Zbog toga svaki poremećaj u cenama goriva i vazdušnom transportu može da utiče na troškove poslovanja modnih kompanija.
Saragosa na severu Španije, čiji aerodrom ima relativno malo putničkog saobraćaja, treći je najveći vazdušni teretni centar u zemlji upravo zahvaljujući logističkim centrima kompanije Zara u okolini.
Troškovi transporta mogli bi da imaju veći uticaj na profitne marže nego same cene plastičnih smola, ocenio je izvršni direktor kompanije Crocs Endru Ris. To je posebno značajno za Crocs, čiji se proizvodi u velikoj meri oslanjaju na plastiku.
Ipak, potrošači možda neće odmah osetiti posledice poremećaja kroz više cene u prodavnicama. Prema rečima finansijskog direktora kompanije VF Corp, vlasnika brendova Timberland i The North Face, pritisak na profitne marže verovatnije će biti vidljiv u poslovnoj godini koja se završava u martu 2028. godine nego tokom fiskalne 2027. godine.
Kada se posledice konačno pojave, mogle bi da budu dugotrajne. Potrošači koji žele da smanje upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu zato bi trebalo da pogledaju i sopstveni ormar. Najveća količina polimera za jednokratnu upotrebu možda se upravo nalazi u garderobi naručenoj preko interneta, obučena jednom ili nijednom i potom zauvek zaboravljena.
