Nemačka vlada odobrila je nacrt zakona kojim se značajno proširuju ovlašćenja obaveštajnih službi, u okviru reforme koju vlasti predstavljaju kao odgovor na sve veće bezbednosne pretnje i ozbiljne propuste koji su isplivali nakon nedavnih incidenata, prenosi Gardijan.
Predlog zakona, koji još mora da odobri parlament, predviđa šira ovlašćenja za nemačku spoljnu obaveštajnu službu BND i domaću bezbednosnu službu BfV, uključujući pristup digitalnim komunikacijama, prikupljanje i duže čuvanje podataka, kao i izvođenje aktivnih operacija protiv potencijalnih napadača.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint ocenio je da je reč o velikoj promeni bezbednosne politike i poručio da je cilj da nemačke obaveštajne službe budu ravnopravne sa partnerskim službama širom sveta.
„Pretvaramo naše obaveštajne službe u prave tajne službe“, rekao je Dobrint, ističući da su Nemačkoj potrebne veće operativne sposobnosti za borbu protiv državnog terorizma, ekstremističkih grupa i novih oblika hibridnih pretnji, prenosi Gardijan.
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na sajber-operacije. Prema predlogu, obaveštajne službe mogle bi da upadaju u računarske sisteme protivnika, menjaju ili brišu podatke i ometaju infrastrukturu koja se koristi za napade. Proširila bi se i mogućnost korišćenja veštačke inteligencije za prikupljanje, obradu i analizu velikih količina podataka.
BND bi dobio veće mogućnosti za delovanje protiv stranih državnih aktera, posebno u kontekstu rastuće zabrinutosti zbog aktivnosti Rusije i drugih država. Nemačke vlasti poslednjih godina upozoravaju na porast sajber-napada, špijunaže, sabotaža i drugih hibridnih aktivnosti usmerenih protiv kritične infrastrukture i bezbednosnog sektora.
Povod za ubrzavanje reforme predstavljaju i nedavni bezbednosni incidenti. Krajem jula u Berlinu je u napadu automobilom tokom Prajda poginulo više ljudi, dok je prošle nedelje u blizini ukrajinskog teretnog aviona na aerodromu u Lajpcigu pronađen dron sa eksplozivom. Ti događaji dodatno su pojačali pritisak na vladu kancelara Fridriha Merca da unapredi bezbednosni sistem.
Istovremeno, predlog zakona izazvao je zabrinutost zbog mogućeg ugrožavanja prava na privatnost. Kritičari upozoravaju da bi šira ovlašćenja za nadzor, prikupljanje podataka i korišćenje veštačke inteligencije mogla dovesti do prekoračenja nadležnosti obaveštajnih službi, prenosi Gardijan.
