Slučaj se odnosio na gradski krematorijum koji je metalne ostatke preostale nakon kremacija prodavao kompaniji specijalizovanoj za preradu metala.
Novac ostvaren prodajom bio je uplaćivan na poseban račun, a planirano je da bude usmeren na finansiranje humanitarnih i socijalnih projekata.
Međutim, poreske vlasti su prihod od prodaje tretirale kao redovan poslovni prihod i zatražile da se na njega plati porez. Grad se na takvu odluku žalio, ali je Savezni finansijski sud presudio u korist poreske uprave.
Prema odluci suda, prihodi ostvareni prodajom ovih metalnih ostataka predstavljaju oporezivi prihod, bez obzira na to što je novac bio namenjen humanitarnim i socijalnim projektima.
