NEWSMAX, američka medijska kuća koja je veoma bliska administraciji Donalda Trampa je danas objavila tekst o Srbiji i Zapadnom Balkanu. U samom tekstu imamo priliku da vidimo kako se na pozitivan način menja stav o Srbiji i našem regionu. Tekst prenosimo u celosti.
Daleko od glavnih naslova globalne politike, izveštaj Stejt departmenta Kongresu prošlog meseca naglasio je trajni geopolitički značaj Zapadnog Balkana za Sjedinjene Države.
Zapadni Balkan je region jugoistočne Evrope koji, uglavnom izuzev Hrvatske, i dalje ostaje van Evropske unije. Ali sa oko 16 miliona ljudi, to je region čiju stratešku vrednost ne treba potceniti, zbog toga što ima glavne transportne koridore, važne kritične resurse, brzo rastući sektor IT-a, tehnologije i veštačke inteligencije, i relativno kvalifikovanu radnu snagu.
Samo značajna nalazišta litijuma u Srbiji dovoljna su da objasne zašto velike sile obraćaju pažnju. Dodajte tome rastuću tehnološku bazu regiona i njegov položaj između konkurentskih geopolitičkih sfera, i postaje jasno zašto Amerika – i, štaviše, druge velike sile poput Rusije i Kine – nastavljaju pažljivo da prate Balkan.
Region takođe nosi teško nasleđe ratova koji su pratili raspad Jugoslavije 1990-ih. Taj ciklus sukoba kulminirao je NATO bombardovanjem Srbije i Crne Gore 1999. godine — događajem koji i dalje oblikuje javno sećanje u regionu i stavove prema SAD.
Posmatrano u današnjem kontekstu globalnog sukoba, geopolitičkog preuređenja i konkurencije velikih sila, obnovljena pažnja Stejt departmenta prema Zapadnom Balkanu nije iznenađujuća.
Izveštaj, nazvan „Politika Sjedinjenih Država za promociju stabilnosti i prosperiteta na Zapadnom Balkanu“, pripremljen na zahtev Kongresa, navodi da su napori SAD na Zapadnom Balkanu pomogli u stvaranju izvesne mere stabilnosti. Ta stabilnost, prema izveštaju, sada pruža osnovu za „drugačiji tip angažovanja SAD“.
Novi pristup Stejt departmenta Trampove administracije izgleda da stavlja veći naglasak na saradnju sa regionalnim vladama kako bi se poboljšala poslovna klima, smanjile regulatorne barijere i promovisala transparentnost. Posebna pažnja se posvećuje javnim nabavkama — oblasti od očiglednog interesa za američke kompanije koje traže fer pristup regionalnim tržištima.
Pošto Zapadni Balkan ostaje region obeležen relativno skorašnjim sukobima, u izveštaju se navodi da je američka administracija fokusirana na jačanje lokalnih aktera kako bi mogli da se nose sa sopstvenim izazovima. Navedeni cilj je odmak od prekomerne zavisnosti od međunarodne intervencije ili spoljnog nadzora.
Istovremeno, SAD ostavljaju prostor za podršku tamo gde je američko učešće dobrodošlo i gde ono unapređuje interese SAD. U izveštaju se tvrdi da promocija stabilnosti i unapređenje ekonomskih interesa SAD u regionu čini Ameriku „bezbednijom, jačom i prosperitetnijom“.
Stejt department takođe usmerava pažnju na uticaj Kine i Rusije u ovom delu Evrope. Naglašava da je dugoročna politika SAD u regionu usmerena na proširenje partnerstava, suprotstavljanje pretnjama interesima SAD i regionalnoj stabilnosti, kao i na povećanje ekonomske i trgovinske saradnje.
„Zlonamerni akteri mogu iskoristiti regionalnu nestabilnost na štetu interesa SAD“, upozorava se u izveštaju.
Dodaje se da su američke investicije na Zapadnom Balkanu tokom proteklih nekoliko decenija proizvele opipljive rezultate u svim zemljama regiona.
Trampova administracija takođe daje prioritet saradnji sa partnerima kako bi se ojačali mehanizmi za proveru investicija. Cilj je zaštita kritične infrastrukture od predatorskih stranih preuzimanja.
Da bi se postigli ti ciljevi, Stejt department je saopštio da će sarađivati sa Ministarstvom trgovine, Međunarodnom korporacijom za finansiranje razvoja, Izvozno-uvoznom bankom, Agencijom za trgovinu i razvoj i drugim institucijama. Cilj je identifikovati, razviti i unaprediti projekte koji koriste američkim kompanijama i regionalnim ekonomijama.
Pristup tržištu je predstavljen kao centralni prioritet. Administracija je saopštila da je fokusirana na obezbeđivanje fer i recipročne trgovine i uklanjanje prepreka sa kojima se suočavaju američke kompanije.
Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika već pregovara o recipročnim trgovinskim sporazumima sa Severnom Makedonijom i Srbijom. Ovo sugeriše da Vašington sve više posmatra Zapadni Balkan ne samo kao bezbednosni problem, već i kao arenu za ekonomsku konkurenciju.
Izveštaj takođe ukazuje na značajan infrastrukturni deficit u regionu. Fizičke transportne mreže zaostaju za evropskim standardima, digitalna infrastruktura ostaje neujednačena, a brzi širokopojasni pristup je daleko od univerzalnog.
Kapacitet sajber bezbednosti je još jedan izazov, posebno kako se digitalne mreže regiona nastavljaju širiti. Energetska infrastruktura je, u međuvremenu, često zastarela, neefikasna i, u nekim slučajevima, previše zavisna od ruskog uvoza.
SAD su saopštile da će nastaviti da ulažu u infrastrukturu u partnerstvu sa američkim kompanijama. U izveštaju se posebno navodi da će Vašington raditi na tome da „američke firme značajno doprinose strateškim infrastrukturnim koridorima“, uključujući Jadransko-jonski koridor i Koridor VIII, koji povezuje Jadransko i Crno more.
Jedan posebno zanimljiv deo izveštaja otvara vrata kontinuiranoj bezbednosti i drugim oblicima saradnje sa Republikom Srbijom. Srbija je balkanska država koja je bila američki saveznik u oba svetska rata, ali su se odnosi dramatično pogoršali krajem 20. veka.
Trauma NATO bombardovanja 1999. godine, izvršenog pod Klintonovom administracijom, ostavila je dubok ožiljak na srpskom narodu. Zajedno sa kasnijom secesijom Kosova, doprinela je negativnoj percepciji američke vlade među mnogim Srbima.
Međutim, dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, stavovi među Srbima u regionu prema američkoj administraciji počeli su da se menjaju. Srbi u SAD — značajna dijaspora — uglavnom su podržali Trampa, pronalazeći zajednički jezik sa njegovim naglaskom na nacionalni suverenitet, tradicionalne vrednosti i protivljenje liberalno-globalističkim i „budnim“ ideologijama.
To nije mali detalj. Srbi su stari evropski hrišćanski narod sa snažnom vezanošću za porodicu, tradiciju i pravoslavno hrišćanstvo.
Nedavni primer živopisno ilustruje tu poentu. Za samo 18 dana, više od milion ljudi posetilo je crkvu Svetog Save u Beogradu kako bi se poklonili moštima Svetog pojasa Prečiste Bogorodice — snažan znak trajne snage verskog i kulturnog identiteta u srpskom društvu.
Izveštaj Stejt departmenta izgleda otvara prostor za strateški dijalog sa Srbijom. To je posebno značajno s obzirom na donekle blaži jezik koji sada koristi Vašington, koji sve više naglašava normalizaciju odnosa nego eksplicitno „međusobno priznanje“ između Srbije i Kosova.
Ta nijansa je važna, jer sugeriše da možda postoji prostor za pragmatičniji pristup, onaj koji omogućava SAD da ojačaju svoje prisustvo u regionu bez nužnog oslanjanja na stare političke ultimatume.
Za Ameriku, Srbija je važna iz nekoliko razloga: energija, potreba za suprotstavljanjem ruskom i kineskom uticaju, razvoj veštačke inteligencije, kritični minerali i regionalna infrastruktura. U svim ovim oblastima, Srbija ima potencijal koji je teško ignorisati.
U izveštaju se takođe navodi da će se saradnja sa Srbijom u oblasti bezbednosti i odbrane nastaviti „na načine koji unapređuju interese SAD“. Ta formulacija jasno stavlja do znanja da Stejt department Trampove administracije i dalje vidi Srbiju kao zemlju sa kojom vredi održavati i razvijati praktičnu saradnju.
Kao drugi stub politike SAD prema Zapadnom Balkanu, izveštaj identifikuje konkurenciju za američke komercijalne interese u regionu koji nudi stvarne ekonomske mogućnosti. Drugim rečima, budući američki angažman će se sve više meriti ne samo kroz diplomatiju i bezbednosnu politiku, već i kroz investicije, infrastrukturu, tehnologiju i trgovinu.
Dok sukobi traju u drugim delovima sveta, čini se da Trampova administracija metodično radi na konsolidaciji svog uticaja u važnom – ali često zanemarenom – delu Evrope.
Kako se taj proces odvija, Zapadni Balkan, a posebno Srbija, ponovo izgleda da dobijaju stratešku težinu.
Robert Semonsen je politički novinar i kolumnista specijalizovan za globalizaciju, geopolitiku, bezbednost, migracije i evropske poslove. Bivši novinar u časopisu „The European Conservative“, njegovi radovi su se pojavljivali u brojnim publikacijama na engleskom jeziku širom Evrope i Amerike. Ima akademsko obrazovanje iz bioloških i medicinskih nauka.