Istorijski nizak vodostaj Dunava izazvao je ozbiljne probleme u energetskom sektoru Srbije, Rumunije, Bugarske i Mađarske. Zbog smanjenog protoka reke otežan je rad nuklearnih elektrana, hidroelektrane proizvode znatno manje električne energije, dok je ugrožen i rečni transport u trenutku kada region beleži povećanu potrošnju struje zbog visokih temperatura.
Prema procenama stručnjaka, protok Dunava na ulazu u ove zemlje poslednjih dana pao je na približno trećinu dugogodišnjeg proseka za jul, a hidrolozi upozoravaju da bi situacija mogla dodatno da se pogorša jer se sezonski minimum vodostaja očekuje tek krajem avgusta i početkom septembra.
Nuklearne elektrane pod pritiskom zbog niskog vodostaja
U Rumuniji je kompanija Nuclearelectrica privremeno isključila jedan blok nuklearne elektrane Černavoda snage 700 megavata, dok je drugi za sada ostao u pogonu. Iz kompanije upozoravaju da bi i drugi reaktor mogao biti zaustavljen ukoliko vodostaj Dunava nastavi da opada, pošto je rečna voda ključna za hlađenje nuklearnih postrojenja.
Slična situacija je i u Bugarskoj, gde je ministarka energetike upozorila da bi ekstremno nizak vodostaj mogao da ugrozi rad nuklearne elektrane Kozloduj, najvećeg proizvođača električne energije u zemlji. Uprava elektrane saopštila je da već sprovodi posebne mere kako bi se pripremila za moguće dalje pogoršanje situacije.
Problemi nisu zaobišli ni Mađarsku. Zbog rekordno niskog vodostaja Dunava najavljeno je potpuno gašenje nuklearne elektrane Pakš, a vlasti upozoravaju da bi početkom naredne sedmice moglo doći do ozbiljnih izazova u energetskom sistemu ukoliko se hidrološke prilike ne poprave.
Stručnjaci objašnjavaju da su usisne cevi za hlađenje reaktora projektovane na osnovu višedecenijskih podataka o vodostaju i da do poslednjih godina nisu bile izložene vazduhu. Današnje ekstremne suše, međutim, dovele su do situacije u kojoj je rad rashladnih sistema znatno otežan.
Problemi pogađaju i Srbiju i rečni transport
U Srbiji je nizak vodostaj značajno pogodio hidroelektranu Đerdap I, koja trenutno proizvodi tek oko trećinu svoje uobičajene količine električne energije. Elektroprivreda Srbije navodi da su maj i jun bili najslabiji meseci po proizvodnji od puštanja elektrane u rad 1970. godine, ali da za sada nema opasnosti po stabilnost elektroenergetskog sistema.
Ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da nizak vodostaj utiče i na sistem hlađenja termoelektrana Kostolac, zbog čega je smanjena njihova proizvodnja. Istakla je da Srbija pažljivo prati situaciju, imajući u vidu da se sa sličnim problemima suočavaju i susedne zemlje.
Osim proizvodnje električne energije, nizak vodostaj ozbiljno otežava i plovidbu Dunavom. Srbija je već saopštila da su julske isporuke naftnih derivata znatno usporene jer barže mogu da plove sa svega 30 do 40 odsto svog kapaciteta. Stručnjaci upozoravaju da bi pojedine rečne transportne linije mogle privremeno da budu obustavljene ukoliko se suša nastavi.
Stručnjaci ocenjuju da ekstremne suše i sve češći toplotni talasi pokazuju koliko klimatske promene utiču na energetsku infrastrukturu regiona. Istovremeno, rast potrošnje električne energije zbog visokih temperatura dodatno opterećuje energetske sisteme zemalja jugoistočne Evrope.
Više pročitajte na: seenews.com
