Istraživači su predstavili novo istraživanje koje pokazuje mogućnosti naprednog uređivanja gena u ljudskim embrionima, ali stručnjaci upozoravaju da su pred ovom tehnologijom i dalje brojni naučni i etički izazovi.
Naučni tim koristio je metodu poznatu kao „bazno uređivanje“ (base editing), koja omogućava preciznu izmenu pojedinačnih delova genetskog koda bez klasičnog sečenja DNK. Cilj istraživanja bio je ispravljanje mutacija povezanih sa određenim naslednim bolestima.
Prema rezultatima studije, tehnika je pokazala potencijal za korekciju genetskih promena, ali se kod velikog broja embriona javio problem takozvanog mozaicizma. To znači da nisu sve ćelije u embrionu bile uspešno izmenjene, što dovodi u pitanje pouzdanost i bezbednost postupka.
Naučnici smatraju da bi ovakve metode u budućnosti mogle da pomognu u sprečavanju prenosa pojedinih naslednih bolesti sa roditelja na decu. Ipak, stručnjaci ističu da je tehnologija još u ranoj fazi razvoja i da nije spremna za primenu u reproduktivnoj medicini.
Pored tehničkih izazova, istraživanje je ponovo otvorilo i etičku raspravu o granicama genetskog inženjeringa. Kritičari upozoravaju da bi razvoj ovakvih tehnologija mogao da dovede do pokušaja biranja ili menjanja određenih osobina budućih generacija, dok zagovornici smatraju da bi se njihovom primenom mogle sprečiti teške nasledne bolesti.
U većini zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, upotreba genetski izmenjenih embriona za stvaranje beba nije dozvoljena, zbog čega istraživanja za sada ostaju ograničena na laboratorijske uslove.
Pogledajte više na The Wall Street Journal.
