Parlament Novog Zelanda usvojio je zakon kojim je engleski jezik dobio status zvaničnog jezika zemlje, pridruživši se maorskom jeziku i novozelandskom znakovnom jeziku.
Odluka je izazvala kritike dela lingvista i pravnih stručnjaka, koji smatraju da je reč o simboličnoj meri bez značajnog praktičnog efekta, budući da engleskim jezikom govori oko 95 odsto stanovništva Novog Zelanda.
Zakon o engleskom jeziku stupio je na snagu 30. jula, čime je engleski prvi put formalno priznat u istom rangu sa jezicima koji su ranije dobili zvanični status.
Politički dogovor iza usvajanja zakona
Usvajanje zakona bilo je deo koalicionog sporazuma između Nacionalne stranke desnog centra i stranke Novi Zeland Prvi, čiji lider Vinston Piters već godinama kritikuje pojedine politike usmerene ka afirmaciji prava Maora.
Predlagači zakona ocenili su da je njegova svrha da potvrdi realnost svakodnevne upotrebe engleskog jezika i uskladi pravni okvir sa praksom koja već decenijama postoji.
„Ovo je praktična mera. Ona usklađuje zakon sa dugogodišnjom praksom i pruža jasnu izjavu o statusu engleskog jezika u zvaničnom okviru Novog Zelanda“, rekao je poslanik Kejsi Kostelo tokom završne rasprave u parlamentu.
Za zakon su glasali poslanici vladajuće koalicije, ali i glavna opoziciona Laburistička stranka. Protiv su bile manje opozicione stranke Zeleni i Te Pati Maori.
Pre usvajanja zakona, zvaničnici Ministarstva pravde preporučili su parlamentu da ga odbaci, navodeći da ne postoje dokazi da je status engleskog jezika ugrožen.
U Ministarstvu su podsetili da su maorski jezik i novozelandski znakovni jezik dobili status zvaničnih jezika upravo zbog potrebe da se zaštite jezičke manjine i očuva njihova upotreba.
Profesor prava na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu Din Najt ocenio je da je zakon „besmislena vežba“ koja ne donosi nikakve pravne ili praktične promene.
„Zakon ne nalaže prioritet engleskom jeziku u vladinim komunikacijama i drugde. Novi Zeland će, kao i ranije, nastaviti da ima tri zvanična jezika“, rekao je Najt.
Tri zvanična jezika u multikulturalnoj zemlji
Novi Zeland je do sada imao dva zvanična jezika – maorski (te reo Māori) i novozelandski znakovni jezik, koji su dobili zakonsku zaštitu zbog svog kulturnog i istorijskog značaja.
Iako je engleski dominantan jezik u obrazovanju, administraciji, medijima i svakodnevnom životu, njegovo formalno priznavanje usledilo je tek sada, nakon političkog dogovora u okviru aktuelne koalicione vlade.
Kritičari zakona smatraju da bi pažnja države trebalo više da bude usmerena na očuvanje maorskog jezika, dok njegovi zagovornici ističu da se njime samo potvrđuje postojeće stanje u društvu.
