Pariz se suočava sa teškim posledicama snažnog toplotnog talasa, koji je doveo do naglog porasta broja smrtnih slučajeva i velikog opterećenja mrtvačnica i pogrebnih službi. Kapaciteti su popunjeni, zbog čega se tela preminulih prevoze i na udaljene lokacije, uključujući mesta udaljena oko 80 kilometara od francuske prestonice.
Zuher Erteli, vlasnik mrtvačnice u blizini aerodroma Orli, navodi da gotovo neprestano prima pozive pogrebnika koji traže slobodno mesto za smeštaj tela. Međutim, svih 32 mesta u njegovoj rashladnoj komori već su popunjena.
„Suočavamo se sa veoma teškom situacijom. Dobijam veliki broj poziva svakog dana“, rekao je Erteli.
Prema njegovim rečima, pogrebna preduzeća primorana su da tela prevoze u druge gradove i regione oko Pariza, uključujući i Šartr, udaljen oko 80 kilometara. Kako bi obezbedio dodatni prostor, Erteli je zatražio dozvolu za postavljanje rashladnih kontejnera ispred mrtvačnice, ali još čeka odgovor nadležnih.
„Porodice su u izuzetno teškoj situaciji. Nemamo dovoljno kapaciteta da im pomognemo onako kako bismo želeli“, dodao je on.
Zabeležen značajan porast smrtnosti
Francuske vlasti procenjuju da je tokom toplotnog talasa broj preminulih porastao za najmanje 500 u odnosu na uobičajeni prosek, uz napomenu da je reč o preliminarnim i konzervativnim procenama.
U danima najviših temperatura zabeležen je veliki broj smrtnih slučajeva. Dok je pre toplotnog talasa dnevni prosek iznosio između 900 i 1.000 preminulih, tokom najkritičnijih dana taj broj je dostizao i oko 1.400.
Prema dostupnim podacima, većina preminulih bila je starija od 65 godina. U pariskom regionu posebno je porastao broj smrti kod kuće, što ukazuje na povećanu ugroženost starijih i izolovanih osoba. Hitne službe su takođe bile pod velikim pritiskom, sa višestruko većim brojem poziva nego inače.
Najugroženiji stariji i izolovani građani
Pariska pogrebnica Veronika Bertan kaže da se među preminulima često nalaze osobe koje su živele same i nisu imale adekvatnu pomoć tokom ekstremnih temperatura.
„Većina ljudi kojima se trenutno bavimo bili su sami i izolovani. Okolnosti u kojima su pronađeni ukazuju na to da su visoke temperature imale ključnu ulogu“, navela je Bertan.
Toplotni talas pogodio je i mlađe stanovništvo. Zabeleženi su i tragični slučajevi toplotnog udara, dok su širom Francuske pojedini ljudi stradali pokušavajući da pronađu osveženje u rekama, kanalima i drugim vodenim površinama.
Podsećanje na katastrofu iz 2003. godine
Aktuelna situacija ponovo je pokrenula poređenja sa toplotnim talasom iz 2003. godine, kada je u Francuskoj preminulo oko 15.000 ljudi. Ta tragedija tada je dovela do reformi u sistemu brige o starijim osobama.
Bertan upozorava da se lekcije iz prošlosti ne smeju zaboraviti.
„Možda smo s vremenom zaboravili da se ovako nešto može ponoviti, pa čak i u težem obliku“, poručila je ona.
Francuska se i dalje relativno retko oslanja na klimatizaciju u domaćinstvima. Klima-uređaje poseduje oko četvrtine domaćinstava, što je znatno manje nego u pojedinim drugim razvijenim zemljama. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da će prilagođavanje ekstremnim temperaturama postati jedno od ključnih pitanja javnog zdravlja u narednim godinama.
