Predsednik Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je danas u Beogradu da očuvanje Ustava, u vremenu kada se vladavina prava suočava sa velikim izazovima na globalnom nivou, pre svega podrazumeva očuvanje mira i ljudskog dostojanstva. On je naglasio da preambula Ustava iz 2006. godine, koja potvrđuje Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije, predstavlja jedan od temelja nacionalnog ustavnog identiteta.
Petrov je to poručio na otvaranju naučne konferencije „Dvadeset godina Ustava Republike Srbije“, koja se danas i sutra održava u Institutu za uporedno pravo u Beogradu.
Govoreći o značaju ustavnosti, istakao je da demokratija i vladavina prava bez mira i poštovanja ljudskog dostojanstva gube svoju suštinu.
Prema njegovim rečima, bez tih vrednosti demokratske institucije i pravni poredak mogu postati samo privid onoga što bi trebalo da predstavljaju.
Kritike Ustava iz 2006. godine
Osvrćući se na dve decenije važenja najvišeg pravnog akta Srbije, Petrov je ukazao na nekoliko karakteristika društvenog odnosa prema Ustavu.
Kao prvu izdvojio je nezadovoljstvo koje je pratilo donošenje Ustava 2006. godine, kako zbog procedure njegovog usvajanja, tako i zbog pojedinih ustavnih rešenja.
Podsetio je da su kritičari tvrdili da novi Ustav nije predstavljao dovoljno veliki otklon od Ustava iz vremena Slobodana Miloševića, kao i da su pojedine odredbe ocenjene kao korak unazad.
Kao drugi problem naveo je nedostatak sagledavanja istorijskog i političkog konteksta u kojem je Ustav donet.
Preambula o Kosovu i Metohiji kao temelj identiteta
Petrov je posebnu pažnju posvetio preambuli Ustava Srbije, koja Kosovo i Metohiju određuje kao sastavni deo državne teritorije.
Podsetio je da je preambula bila predmet kritika, između ostalog i zbog stavova da odrednica o Kosovu i Metohiji treba da bude sadržana isključivo u normativnom delu Ustava.
Govoreći o odnosu nacionalnog identiteta i evropskih integracija, naveo je da su postojale i primedbe da je Srbija, unošenjem evropskih principa i vrednosti u ustavnu definiciju države, svoj nacionalni identitet podredila evropskom.
Petrov je ocenio da su preambula o Kosovu i Metohiji i član 1. Ustava predstavljali odgovor na istorijske okolnosti i političke izazove u vreme donošenja najvišeg pravnog akta.
Prema njegovim rečima, preambula nije samo izraz političkih i moralnih načela, već predstavlja važan putokaz za tumačenje i očuvanje ustavnog poretka.
„Odricanje od preambule značilo bi odricanje od identiteta“
Predsednik Ustavnog suda naglasio je da preambula, iako nije klasična pravna norma, ima suštinski značaj za razumevanje Ustava i njegovih osnovnih vrednosti.
Istakao je da bi odustajanje od načela sadržanih u preambuli značilo promenu samog temelja na kojem počiva postojeći ustavni poredak.
Petrov je poručio da je za njega, posle dve decenije važenja Ustava iz 2006. godine, preambula njegova „prva i završna reč“.
Prema njegovoj oceni, odricanje od preambule ili njeno brisanje značilo bi i odricanje od nacionalnog ustavnog identiteta, kao i od državne, pravne i duhovne tradicije Srbije.
Poštovanje pravne forme uslov vladavine prava
Kao treću karakteristiku odnosa prema Ustavu Petrov je izdvojio nedovoljno poštovanje pravne forme i propisanih procedura.
Ukazao je da se forma u domaćoj pravnoj i društvenoj praksi često pogrešno poistovećuje sa preteranim formalizmom i nepotrebnim administrativnim pravilima.
Naglasio je da u pravu sadržina i suština najčešće ne mogu postojati nezavisno od forme, jer upravo ona obezbeđuje pravnu sigurnost i dostojanstvo institucija.
Petrov je zaključio da poštovanje pravne forme nije samo proceduralno pitanje, već i izraz odgovornosti prema institucijama, ustavnom poretku i vrednostima na kojima počiva država.
