Američke i evropske berze prošlu nedelju završile su uglavnom u minusu, dok su tržišta istovremeno pratila snažan rast prinosa na američke državne obveznice, slabljenje dolara i veliki skok bitcoina. Dodatnu zabrinutost u Evropi izazvao je nagli rast cena prirodnog gasa.
Glavni indeksi na Wall Streetu završili su prošlu nedelju u crvenom. Iako su u petak zabeležili rast, na nedeljnom nivou ostali su u minusu zbog rasprodaje obveznica i povlačenja investitora iz rizičnije imovine, objavio je Yahoo Finance.
Dow Jones je oslabio 0,85 odsto i nedelju završio na 53.277,01 poenu. S&P 500 pao je 1,43 odsto, na 7.674,37 poena, dok je tehnološki Nasdaq izgubio 2,05 odsto i završio na 26.180,46 poena.
Ni evropske berze nisu imale mnogo razloga za optimizam. Većina glavnih indeksa zabeležila je nedeljni pad, uprkos rastu u petak.
Euro Stoxx 50 oslabio je 1,18 odsto, na 6.462,22 poena. Francuski CAC 40 bio je među najvećim gubitnicima sa padom od 1,76 odsto, nemački DAX izgubio je 1,15 odsto, dok je španski IBEX 35 pao 0,97 odsto.
Izuzetak je bio britanski FTSE 100, koji je nedelju završio sa rastom od 0,62 odsto.
Berze u regionu uglavnom u plusu
Na tržištima regiona slika je bila nešto povoljnija.
Glavni indeks Sarajevske berze SASE porastao je 0,46 odsto, na 1.542,06 poena. Hrvatski CROBEX završio je nedelju gotovo nepromenjeno, na 4.423,45 poena.
Indeks Makedonske berze MBI 10 oslabio je 0,37 odsto, na 2.147,37 poena, dok je slovenački SBITOP porastao 0,46 odsto, na 3.213,78 poena.
Najveći rast među posmatranim regionalnim indeksima zabeležio je beogradski BELEX 15, koji je skočio čak 5,07 odsto i nedelju završio na 1.376,68 poena.
Da li je zima na kriptotržištu završena?
Bitcoin je nakon višemesečnog pada zabeležio jedan od najsnažnijih nedeljnih skokova u poslednjih nekoliko godina.
Rast je počeo u sredu, kada je cena bitcoina sa oko 64.000 dolara do petka porasla na približno 79.500 dolara. Nakon toga je cena ponovo nešto oslabila, pa se u vreme pisanja teksta kretala oko 77.000 dolara.
Prema pisanju Euronewsa, skok su podstakli talas zatvaranja kratkih pozicija, obezbeđivanje likvidnosti američkog Ministarstva finansija i nova podrška kriptoindustriji iz Bele kuće.
Bitcoin je prethodno šest nedelja zaredom uglavnom bio u rasponu između 62.000 i 66.000 dolara. To je predstavljalo veliki pad u odnosu na istorijski maksimum od oko 126.000 dolara, dostignut u oktobru prošle godine.
Istovremeno, američka Komisija za hartije od vrednosti i berze (SEC) predložila je novi regulatorni okvir za kriptoimovinu. Predlog bi kvalifikovanim izdavaocima omogućio dva načina za prikupljanje kapitala bez pune registracije hartija od vrednosti.
Predstavnici kriptoindustrije uglavnom su pozitivno reagovali na predlog, ocenjujući da su ponuđeni uslovi povoljniji od očekivanih.
Najskuplje zaduživanje SAD od 2007. godine
Tržišta je, međutim, tokom prošle nedelje možda još više od kriptovaluta zaokupljala situacija na tržištu američkog državnog duga.
Prinos na 30-godišnje američke državne obveznice početkom nedelje dostigao je 5,29 odsto, najviši nivo od 2007. godine.
Visoki prinosi ukazuju na zabrinutost investitora zbog rastućeg javnog duga SAD, velikog obima emisije dugoročnih obveznica i inflacije koja se već godinama nalazi iznad cilja američkih Federalnih rezervi, objavio je Bloomberg.
Američko Ministarstvo finansija saopštilo je da je ukupan dug SAD prvi put premašio 40 biliona dolara.
Tržišta je dodatno uzdrmala najava proširenja programa otkupa državnih obveznica. Ministar finansija Skot Besent predstavio je plan prema kojem bi obim otkupa mogao biti povećan na više od četiri milijarde dolara po pojedinačnoj emisiji.
Besent je za CNBC rekao da smatra da prinosi trenutno ne odražavaju osnovne ekonomske pokazatelje.
Olakšanje na tržištu obveznica ipak je bilo kratkog daha. Investitori su potez ocenili kao ograničeno rešenje, pa su se prinosi na desetogodišnje i tridesetogodišnje američke obveznice ponovo približili prethodno dostignutim visokim nivoima.
Prinos na 30-godišnje obveznice nedelju je završio na 5,27 odsto.
Dolar na tromesečnom minimumu
Dešavanja na tržištu američkog duga odrazila su se i na dolar.
Analitičari upozoravaju da bi pokušaji da se prinosi na državne obveznice zadrže na nižem nivou mogli dodatno prebaciti teret američkih fiskalnih problema na valutu.
Dolar je prema evru pao na najniži nivo u poslednja tri meseca.
Neuobičajena intervencija američkog Ministarstva finansija na tržištu obveznica otvorila je i pitanje posvećenosti Vašingtona dugogodišnjoj politici snažnog dolara.
Na Wall Streetu zbog toga ponovo jača uverenje da bi američka valuta mogla nastaviti da slabi. Pojedini analitičari preporučuju povećanje pozicija koje imaju koristi od pada dolara, ali i veća ulaganja u takozvanu tvrdu imovinu, poput zlata.
Cena gasa od početka godine porasla 135 odsto
Dodatni razlog za zabrinutost stiže iz energetskog sektora.
Terminski ugovori za prirodni gas sa isporukom narednog meseca na holandskom tržištu prošle nedelje poskupeli su nešto više od sedam odsto i dostigli 66,65 evra po megavat-satu.
Od početka godine cena gasa porasla je čak 135 odsto, dostigavši najviši nivo od 20. januara 2023. godine.
Visoke temperature i suša dodatno komplikuju situaciju, jer je deo proizvodnje električne energije morao da bude prebačen na gasne elektrane upravo u periodu kada bi Evropa trebalo intenzivno da puni skladišta pred zimu.
Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 62 odsto, što je približno 13 procentnih poena manje nego u istom periodu prošle godine.
To znači da Evropa u grejnu sezonu ulazi sa manjim zalihama nego prošle godine, što povećava njenu izloženost potencijalnim cenovnim šokovima ukoliko predstojeća zima bude hladnija.
Tržišta tako u novu nedelju ulaze pod pritiskom nekoliko istovremenih rizika, visokih prinosa na američki dug, slabijeg dolara, neizvesnosti oko javnih finansija SAD i rasta troškova energije u Evropi. Istovremeno, snažan oporavak bitcoina otvara pitanje da li se na kriptotržištu završava višemesečni period pada ili je reč samo o kratkotrajnom oporavku.
