Predsednik Vladimir Putin odbacuje pozive na pregovore o miru sa Kijevom, rekla su Rojtersu tri izvora bliska Kremlju, a nedavni napadi dronova Ukrajine na ruske rafinerije nafte i luke za sada učvršćuju njegovu odlučnost da nastavi da se bori.
Dva izvora, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekla su da će Putin umesto toga verovatno eskalirati sukob, koji je sada u petoj godini. Jedan od njih, koji se redovno sastaje sa predsednikom, opisao je „veliku verovatnoću“ eskalacije u narednim mesecima.
Komentari dolaze nakon što je američki predsednik Donald Tramp u ponedeljak rekao da Putin želi da se rat završi i da je rešenje „bliže nego što ljudi misle“. Tramp je prošle nedelje imao odvojene telefonske razgovore sa Putinom i svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim. Sastao se sa Zelenskim na samitu NATO-a u sredu gde je ukrajinski predsednik rekao da su razgovarali o „idejama za približavanje mira“.
Bela kuća nije odgovorila na zahteve za komentar.
Jedna od osoba upoznatih sa Putinovim razmišljanjem rekla je da se on „ukopao“ kako bi postigao ključni cilj zauzimanja preostalog dela istočnog Donbasa u Ukrajini, gde je rusko napredovanje usporilo ove godine. Isti izvor je rekao da je Putin nedavno ukorio grupu savetnika koji su predložili kompromis zasnovan na prekidu vatre duž trenutnih linija fronta. Drugi izvor je rekao da Putin veruje da će Rusija uskoro zauzeti Donbas.
Ruski predsednik je javno odbio poziv Zelenskog u junu na sastanak i prekid vatre.
„Rusija je spremna za mirno rešenje, ali ima dovoljno kapaciteta da deluje samostalno i nastavi specijalnu vojnu operaciju“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov kao odgovor na zahtev za komentar za ovu priču.
Kao odgovor na zahtev za komentar upućen Zelenskom kabinetu, visoki ukrajinski zvaničnik je rekao da obaveštajni izveštaji Kijeva poslednjih meseci odražavaju da se Putin spremao za dalje korake u ratu, a ne za mir, uključujući nove operacije u Ukrajini ili mogući napad na drugu evropsku zemlju.
Neki zapadni vojni analitičari veruju da bi Rusiji bio potreban obavezan regrut vojno sposobnih muškaraca kako bi postigla cilj zauzimanja Donbasa.
Regrutacija je politički nepopularan potez koji Putin nerado preduzima od početka rata.
Ruski vojni stručnjaci sve više javno raspravljaju o eskalaciji, uključujući mogućnost napada na evropske ciljeve kao što su NATO baze u baltičkim zemljama. Takav korak bi rizikovao da uvuče Rusiju u direktan sukob sa alijansom koju predvode SAD, testirajući obavezu NATO-a da napad na jednu zemlju članicu predstavlja napad na sve.
Rusija bi mogla da pokuša da podstakne tenzije unutar NATO-a izolovanim napadima, uporedivim sa nedavnim ruskim napadom dronom na Rumuniju, prema rečima Džeka Votlinga iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), tink-tenka za odbranu i bezbednost u Londonu.
„Rusi ne bi ciljali na rat sa NATO-om. Ali to bi se moglo iskoristiti da se podeli NATO oko toga kako da odgovori“, rekao je Votling. Dodao je da bi pojačane tenzije sa NATO-om mogle da pomognu da se Putinu pruži političko opravdanje unutar Rusije za vojnu regrutaciju.
RASTUĆI TROŠKOVI RATA
Ponovljeni napadi na rafinerije nafte, luke i skladišta u Rusiji i Ukrajini koju je okupirala Rusija izazvali su ozbiljnu nestašicu goriva, vraćajući posledice rata kući milionima Rusa. Putinov rejting odobravanja ostaje visok, ali je nedavno dostigao najnižu tačku od početka rata 2022. godine, pokazala je anketa.
Ukrajinski saveznici su iskoristili ono što nazivaju promenom zamaha u ratu. Neki pozivaju na dodatne ekonomske sankcije kako bi se Putin primorao da okonča sukob.
Međutim, nedavni uspesi Ukrajine učinili su Putina ljutitim i odlučnijim da pruži oštar odgovor, prema osobi koja se redovno sastaje sa Putinom.
Ruske snage su pokrenule dva velika napada dronovima i raketama na Ukrajinu prošle nedelje, uključujući i glavni grad Kijev, ubivši desetine civila.
Moskva je saopštila da su napadi pogodili vojne ciljeve. Govoreći generalima prošle nedelje u televizijskim komentarima, Putin je rekao da ukrajinski napadi na energetsku infrastrukturu znače da će Rusija nastojati da osvoji više ukrajinske zemlje duž granice, izvan Donbasa, kao „bezbednosnu zonu“.
Bivši zvaničnik ruskog ministarstva odbrane, Andrej Iljnicki, rekao je u kolumni za list „Komersant“ od 29. juna da bi eskalacija sukoba mogla početi uništenjem 30 velikih industrijskih objekata u Ukrajini, uključujući čeličanu i luku Odesa.
Rusija je već nanela veliku štetu komercijalnim preduzećima i lukama širom Ukrajine. Proizvodnja i izvoz su takođe pogođeni ponovljenim napadima Rusije na energetska postrojenja.
Iljnicki je dodao da bi sledeća faza mogla biti udari na baze NATO-a u baltičkim državama i Rumuniji, kao i na postrojenja u Evropskoj uniji koja proizvode dronove i rakete dugog dometa za Ukrajinu.