Centralna banka Rumunije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, što je i dalje najviši nivo u Evropskoj uniji. Odluka odražava nastavak borbe sa dvocifrenom inflacijom u privredi koja se nalazi na ivici recesije.
Potez rumunske centralne banke pokazuje da se zemlje istočne Evrope suočavaju sa različitim ekonomskim izazovima. Dok su usporavanje inflacije i jačanje nacionalne valute omogućili Mađarskoj da u junu snizi kamatne stope, Poljska ih za sada zadržava na istom nivou, a Češka procenjuje efekte prošlomesečnog povećanja.
Nafta ponovo pogurala inflaciju iznad 10 odsto
Rast cena nafte, izazvan sukobom na Bliskom istoku, ponovo je podigao godišnju inflaciju u Rumuniji iznad 10 odsto u maju. Time je odloženo očekivano usporavanje rasta cena, nakon što su počeli da slabe efekti prošlogodišnjeg povećanja poreza.
Ekonomske izazove dodatno komplikuje politička kriza koja dovodi u pitanje planove za smanjenje jednog od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji.
Nakon što je premijer Ilie Bolojan pre dva meseca izgubio glasanje o poverenju, zemljom upravlja tehnička vlada sa ograničenim ovlašćenjima, dok političke stranke još nisu postigle dogovor o formiranju nove izvršne vlasti.
Produžena politička neizvesnost povećava rizik da vodeće agencije za kreditni rejting snize rejting Rumunije na spekulativni, odnosno takozvani „junk“ nivo, ukoliko odlaganje reformi ugrozi povlačenje milijardi evra iz fondova Evropske unije namenjenih oporavku privrede.
Tri najveće svetske rejting agencije već tokom ovog meseca trebalo bi da započnu novu procenu kreditnog rejtinga Rumunije, koja trenutno ima najniži investicioni rejting uz negativne izglede.
Vršilac dužnosti premijera Ilie Bolojan najavio je da će nacrti zakona neophodni za deblokadu evropskih sredstava biti upućeni parlamentu na vanrednoj sednici krajem jula ili početkom avgusta, kako bi zemlja ispunila uslove za nastavak korišćenja sredstava iz evropskog Mehanizma za oporavak i otpornost.
