U noći između subote i nedelje, 25. oktobra, u Srbiji se završava letnje računanje vremena. U tri sata ujutru kazaljke će se vratiti na dva, pa ćemo tu noć spavati sat duže. Tako je propisano Zakonom o računanju vremena, prema kojem se letnje računanje završava poslednje nedelje u oktobru.
Većina telefona, računara i pametnih satova trebalo bi da se uskladi automatski. Ručne satove i druge uređaje bez automatskog podešavanja vremena potrebno je pomeriti unazad.
Promena sata utiče i na dnevni ritam: sunce će, prema satu, izlaziti i zalaziti oko sat ranije. To znači više svetla u jutarnjim, a manje u večernjim satima.
Kako je nastala promena sata?
Ideja o pomeranju kazaljki najčešće se vezuje za Bendžamina Frenklina, ali on nije osmislio savremeno letnje računanje vremena. U satiričnom tekstu iz 1784. godine šaljivo je predlagao da Parižani ustaju ranije kako bi bolje koristili dnevnu svetlost i trošili manje sveća.
Prvi sistematski pomak sata na nivou jedne države uvela je Nemačka 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata. Cilj je bio da se dnevna svetlost bolje iskoristi i smanji potrošnja energenata. Ubrzo su sličnu praksu prihvatile i druge evropske zemlje.
U Srbiji se sat pomera dva puta godišnje: unapred poslednje nedelje u martu, a unazad poslednje nedelje u oktobru. Kada se sat vrati unazad, period između dva i tri sata ponavlja se: prvi put se označava kao 2A, a drugi put kao 2B.
