Skupština Crne Gore odbacila je još jednu inicijativu opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) za razrešenje predsednika parlamenta Andrije Mandića. Nakon neuspešnog, četvrtog pokušaja njegove smene, poslanici će danas, 14. oktobra, raspravljati o izmenama Ustava koje se odnose na proveru integriteta i ukidanje imuniteta članovima Vlade za koruptivna krivična dela.
Na jučerašnjoj sednici crnogorskog parlamenta za razrešenje Andrije Mandića glasalo je 37 poslanika, dok je 41 bio protiv. Dva glasačka listića bila su nevažeća, čime je još jedna opoziciona inicijativa završena bez potrebne većine.
Rasprava je održana nakon zahteva DPS-a za smenu predsednika Skupštine, između ostalog zbog njegovog postupanja povodom smrti srpskog generala Ratka Mladića, odnosno telegrama saučešća upućenog njegovoj porodici.
Mandić je odbacio kritike opozicije, ocenjujući da se iza zahteva za njegovu smenu krije pokušaj odlaganja ustavnih promena.
Mandić optužio DPS za opstrukciju evropskih integracija
Tokom rasprave o svom razrešenju, Mandić je tvrdio da Demokratska partija socijalista pokušava da politički profitira na pitanju njegovog odnosa prema Ratku Mladiću. Prema njegovoj oceni, stvarni cilj opozicione inicijative bio je izbegavanje rasprave o ustavnim amandmanima važnim za evropski put Crne Gore.
„Demokratska partija socijalista misli da na tome može da stekne neke velike političke poene, a u suštini ona samo želi da pobegne od procesa evropskih integracija i obaveze da glasa za izmene Ustava“, poručio je Mandić.
Predsednik parlamenta pozvao je opozicione poslanike da, uprkos međusobnim političkim razlikama, podrže predložene ustavne reforme.
Naglasio je da vreme za ispunjavanje preostalih evropskih obaveza ističe i da je neophodno obezbediti politički dogovor.
Ustavne promene: Ukidanje imuniteta za korupciju
Današnja sednica Skupštine Crne Gore zakazana je za 12 časova, a na dnevnom redu nalaze se Predlog za promenu Ustava i tekst Nacrta amandmana XXII.
Jedna od najvažnijih predloženih promena odnosi se na ograničavanje imuniteta najviših predstavnika izvršne vlasti.
Predviđeno je da predsednik Vlade i ministri ne uživaju imunitet za krivična dela protiv službene dužnosti, uključujući koruptivna krivična dela. Takvo rešenje trebalo bi da omogući efikasnije procesuiranje slučajeva zloupotrebe službenog položaja, primanja i davanja mita i drugih srodnih dela.
Ustavne promene predstavljaju deo širih reformi u oblasti vladavine prava, na kojima insistira Evropska unija. Pored pitanja imuniteta, poslanici će razmatrati i izmene koje se odnose na proveru integriteta.
Za usvajanje ustavnih promena potrebna je dvotrećinska većina, odnosno podrška najmanje 54 od ukupno 81 poslanika crnogorskog parlamenta. To znači da parlamentarna većina mora da obezbedi širu političku podršku kako bi reforme bile usvojene.
Pitanje srpskog jezika nije na dnevnom redu
Iako se u crnogorskoj javnosti već duže vreme vode rasprave o eventualnim ustavnim promenama koje bi se odnosile na status srpskog jezika, takva pitanja nisu obuhvaćena aktuelnim predlogom.
Predloženi amandmani odnose se na funkcionisanje institucija, proveru integriteta i odgovornost nosilaca najviših izvršnih funkcija. Time su pitanja nacionalnog identiteta i službenog jezika ostala izvan sadašnjeg procesa ustavnih izmena.
Crna Gora zatvorila 21 od 33 pregovaračka poglavlja
Ustavne reforme dolaze u važnom trenutku za evropske integracije Crne Gore. Prema podacima Saveta Evropske unije, Crna Gora je do sada otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, od kojih je 21 privremeno zatvoreno.
Najnoviji napredak ostvaren je 12. oktobra, kada su zatvorena još tri poglavlja, koja se odnose na ekonomsku i monetarnu politiku, statistiku, kao i socijalnu politiku i zapošljavanje.
Za završetak pregovora preostalo je još 12 poglavlja, a crnogorska vlada nastoji da ih zatvori do kraja 2026. godine.
Poseban značaj ima Poglavlje 23, koje obuhvata pravosuđe i osnovna prava, uključujući borbu protiv korupcije i jačanje institucionalne odgovornosti. Zbog toga se predložene ustavne promene smatraju važnim delom ispunjavanja preostalih obaveza prema Briselu.
Evropski put zavisi od dogovora vlasti i opozicije
Neuspešna inicijativa za smenu Andrije Mandića pokazala je da opozicija trenutno nema dovoljnu podršku za promenu predsednika Skupštine. Međutim, predstojeće glasanje o ustavnim amandmanima predstavlja drugačiji politički izazov, jer je za njihovo usvajanje potrebna kvalifikovana većina. Zbog toga će odnos vlasti i opozicije imati presudan značaj za dalju dinamiku reformi.
Ukoliko parlament ne obezbedi potrebnu podršku, proces evropskih integracija mogao bi da bude usporen, posebno imajući u vidu ambiciozan cilj zatvaranja svih preostalih poglavlja do kraja godine.
