Slovenija je odlučila da pola miliona evra, prvobitno namenjenih subvencijama za kupovinu ekološki prihvatljivijih kamiona i autobusa, preusmeri na ugradnju aerodinamičkih dodataka na teretna vozila. Istovremeno, država je izdvojila još pet miliona evra za kupovinu energetski efikasnijih pneumatika.
Slovenija je za cilj obe mere je smanjenje potrošnje goriva i emisije ugljen-dioksida u drumskom saobraćaju .
Slovenačka kompanija Borzen, koja upravlja tržištem električne energije i programima podrške zelenoj mobilnosti, izmenila je početkom oktobra postojeći program subvencija za prevoznike.
Odlukom od 7. oktobra budžet za ugradnju aerodinamičkih delova na kamione povećan je sa 2,5 na tri miliona evra. Dodatnih 500.000 evra preusmereno je iz programa namenjenog kupovini i prenameni vozila na alternativne pogone.
Ova odluka predstavlja zanimljiv zaokret u politici podsticanja ekološki prihvatljivijeg saobraćaja, jer se umesto podrške kupovini novih vozila sredstva usmeravaju na poboljšanje efikasnosti postojećeg voznog parka.
Do 4.000 evra po kamionu za ugradnju spojlera
Prema pravilima programa, prevoznici mogu dobiti subvenciju koja pokriva do 80 odsto troškova ugradnje aerodinamičkih dodataka, uz maksimalni iznos od 4.000 evra po vozilu.
Jedan korisnik može ostvariti pravo na podsticaje za najviše 15 teretnih vozila.
Podržana je ugradnja krovnih i bočnih spojlera na kabinama, dodataka na šasiji, kao i aerodinamičkih elemenata na uglovima kabine i ispod prednjeg branika.
Iako se spojleri često povezuju sa sportskim automobilima i estetikom, njihova uloga na kamionima prvenstveno je praktična.
Teretna vozila zbog svoje veličine i oblika stvaraju značajan otpor vazduha, naročito pri većim brzinama. Aerodinamički dodaci mogu smanjiti taj otpor, a time i količinu goriva potrebnu za prevoz robe.
Manja potrošnja dizela istovremeno znači i niže troškove poslovanja prevoznika i manje emisije ugljen-dioksida.
Rok za ugradnju dodataka i podnošenje zahteva za subvencije je 20. novembar 2026. godine, a prijave se dostavljaju elektronskim putem preko sistema kompanije Borzen.
Još pet miliona evra za energetski efikasne gume
Pored aerodinamičkih poboljšanja, slovenački program obuhvata i subvencionisanje novih pneumatika.
Za tu namenu opredeljeno je pet miliona evra, a prevoznici mogu ostvariti podsticaj od 150 evra po gumi.
Subvencije koje daje SLovenija su namenjene kupovini i ugradnji pneumatika energetske klase A ili B, kategorija C2 i C3, za odgovarajuće vrste kamiona, autobusa i prikolica.
Energetski efikasne gume imaju manji otpor kotrljanja, što omogućava smanjenje potrošnje goriva. Istovremeno, izbor odgovarajućih pneumatika važan je i za bezbednost saobraćaja.
Pravo na podsticaje imaju preduzeća i samostalni preduzetnici registrovani u Sloveniji koji se bave drumskim prevozom robe ili putnika.
Prijavljivanje počinje 29. oktobra u 10 časova, dok se subvencije odnose na gume kupljene i ugrađene u periodu od 1. oktobra 2026. do 31. maja 2027. godine.
Zašto Slovenija ulaže u postojeće kamione?
Elektrifikacija teretnog saobraćaja predstavlja znatno složeniji proces nego prelazak putničkih automobila na električni pogon.
Visoka nabavna cena električnih kamiona, potreba za odgovarajućom infrastrukturom za punjenje i zahtevi međunarodnog transporta mogu predstavljati prepreke za brzu zamenu postojećih dizel vozila.
Zbog toga unapređenje aerodinamike i ugradnja efikasnijih guma predstavljaju mere koje mogu doneti uštede i bez kupovine potpuno novog kamiona.
Njihova prednost je u tome što se mogu primeniti na postojeći vozni park, dok konkretan efekat zavisi od vrste vozila, načina korišćenja, brzine i pređenih kilometara.
Broj teretnih vozila u Sloveniji nastavlja da raste
Značaj ovakvih programa dodatno pokazuje statistika slovenačkog drumskog saobraćaja.
Prema podacima Statističkog zavoda Slovenije, krajem 2025. godine u zemlji je bilo registrovano 147.117 teretnih motornih vozila, što je 2,1 odsto više nego godinu dana ranije.
Od ukupnog broja, gotovo 110.000 činili su kamioni.
Rast broja teretnih vozila ukazuje na značaj transportnog sektora za slovenačku privredu, ali i na potrebu za merama kojima bi se ograničili troškovi goriva i negativan uticaj drumskog saobraćaja na životnu sredinu.
