Srbija raspolaže stručnim kadrom i tehnološkim potencijalom za razvoj svemirske industrije, ali su za dalji napredak neophodni bolja povezanost naučnih institucija i kompanija, ulaganja u obrazovanje, odgovarajući zakonski okvir i osnivanje nacionalne svemirske agencije, ocenili su učesnici tribine održane u Naučnom klubu Centra za promociju nauke (CPN).
Skup je organizovan povodom Svetske nedelje svemira, uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, a razgovaralo se o razvoju savremenih svemirskih tehnologija, procesu lansiranja satelita i mogućnostima Srbije da se uključi u međunarodne svemirske projekte.
Srpske kompanije razvijaju tehnologije za svemirske misije
Vlasnik kompanije TARAN Srđan Kostić istakao je da je svemirsko inženjerstvo izuzetno zahtevna oblast u kojoj testiranje opreme predstavlja jedan od najvažnijih koraka.
Kako je objasnio, sateliti tokom razvoja prolaze kroz različite inženjerske provere, dok kvalifikaciona testiranja zahtevaju specijalizovanu infrastrukturu i strogo kontrolisane uslove.
Kostić smatra da Srbija već ima stručnjake sposobne da učestvuju u razvoju svemirskih tehnologija, ali da je neophodno dodatno ulagati u obrazovanje i tehničke kapacitete.
„Smatram da kad bi se aero-kosmo tehnika ponovo oformila na Mašinskom fakultetu, mnogo bi bilo više ljudi koji bi učestvovali na tom stubu naše zemlje i pravili ideje koje bi mogle da se realizuju“, rekao je Kostić.
Govoreći o projektima svoje kompanije, naveo je da TARAN učestvuje i u razvoju tehnologija namenjenih misijama u dubokom svemiru.
Među njima je projekat svemirske letelice mase približno jedne tone, namenjene misiji presretanja asteroida Apofis, koji će 2029. godine proći u blizini Zemlje.
Kompanija istovremeno razvija sopstvene proizvode, uključujući uređaj „CubeSat Deployer“, namenjen oslobađanju malih satelita, koji je, prema Kostićevim rečima, u potpunosti proizveden u Srbiji.
Nedostatak propisa i finansiranja među glavnim preprekama
Inženjer svemirskih sistema i osnivač organizacije Argo Nikola Zgonjanin ocenio je da Srbija treba da se usmeri na specifične oblasti svemirske industrije u kojima može da bude konkurentna, umesto da pokušava da se nadmeće sa najvećim svetskim proizvođačima.
On je naglasio da svemirski sektor otvara mogućnosti za stručnjake različitih profila, od mašinskih i telekomunikacionih inženjera do biologa i psihologa.
„Svemir je veoma multidisciplinaran. Da li je neko inženjer telekomunikacija, mašinstva, psiholog, biolog, stvarno može svime time da se bavi u okviru svemira“, rekao je Zgonjanin.
Kao značajne prepreke izdvojio je nedostatak regulatornog okvira za registraciju satelita i ograničene mogućnosti finansiranja kompanija koje razvijaju hardverska rešenja.
Prema njegovoj oceni, domaćim kompanijama trebalo bi olakšati pristup investicionom kapitalu, kao i evropskim i međunarodnim programima podrške.
Zgonjanin je posebno ukazao na značaj regionalne saradnje sa kompanijama i investitorima iz Poljske, Rumunije i Češke, navodeći da bi povezivanje tržišta moglo da doprinese razvoju domaćih svemirskih startapova.
Predloženo osnivanje svemirske agencije
Dr Milan Stojanović iz Astronomske opservatorije Beograd ocenio je da bi formiranje nacionalne svemirske agencije predstavljalo važan korak u razvoju ovog sektora.
Takva institucija, prema njegovim rečima, omogućila bi bolju koordinaciju projekata i olakšala istraživačima i kompanijama pristup informacijama, dozvolama i administrativnim procedurama.
Stojanović je podsetio da Astronomska opservatorija naredne godine obeležava 140 godina postojanja i da je tokom svoje istorije razvijala istraživanja iz astronomije i astrofizike, dok je oblast svemirskih tehnologija bila manje zastupljena.
Savetnik ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Zoran Tomić izjavio je da Srbija poslednjih godina postepeno razvija kapacitete u ovoj oblasti.
Podsetio je da je Astronomska opservatorija 2023. godine formirala istraživačku jedinicu za svemirske tehnologije, da je tokom 2024. uspostavljena saradnja sa mladim kompanijama, dok su 2025. i 2026. pokrenuti novi projekti, među kojima su Kosmoprojekt i studentski projekat Argo.
Cilj je razvoj svemirskog sektora do 2030. godine
Tomić je izrazio očekivanje da bi Srbija do 2030. godine mogla da dobije instituciju zaduženu za povezivanje i koordinaciju svemirskih misija.
On smatra da bi u narednim godinama mogao da se poveća i broj domaćih startap kompanija koje posluju u okviru naučno-tehnoloških i industrijsko-tehnoloških parkova.
„Mislim da ipak mi idemo u jednom dobrom pravcu“, rekao je Tomić, poručivši da „nebo više za Srbiju neće biti granica“.
Učesnici tribine saglasili su se da Srbija ima osnovu za razvoj svemirske industrije, ali da će njen dalji napredak zavisiti od ulaganja, međunarodne saradnje, obrazovanja novih stručnjaka i uspostavljanja jasnog institucionalnog okvira.
