Srbija ulazi u novu fazu dugoročnog planiranja energetske budućnosti, pokretanjem pripremnog perioda za razvoj nuklearnog programa.
Tokom narednih 17 meseci domaći stručnjaci učestvovaće u obukama, radionicama i stručnim posetama Francuskoj, gde će sticati znanja potrebna za procenu mogućnosti uvođenja nuklearne energije u domaći energetski sistem.
Cilj prve faze programa jeste da se utvrdi da li je izgradnja nuklearnog postrojenja opravdana, bezbedna i ekonomski održiva, dok konačna odluka o realizaciji projekta još nije doneta.
Saradnja sa Francuskom i priprema domaćih kadrova
Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Radoš Popadić izjavio je da sporazum sa Francuskom elektroprivredom EDF i Francuskom agencijom za razvoj predstavlja važan korak u pripremi Srbije za mogući ulazak u oblast nuklearne energetike.
Prema njegovim rečima, pred Srbijom je proces koji bi mogao da traje oko 15 godina, zbog čega je neophodno već sada ulagati u obrazovanje i obuku stručnjaka različitih profila od inženjera i fizičara, do pravnika, ekonomista i stručnjaka za nuklearnu bezbednost.
„Ovo je dugoročan proces u kojem moramo da izgradimo sopstvene kapacitete i znanje, jer nuklearni program ne može da postoji bez stručnog kadra i jakih institucija“, ocenio je Popadić.
EDF priprema studije o mogućnostima nuklearne energije
Sporazum koji je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala 29. jula sa francuskim partnerima označio je početak prve faze programa.
Francuska kompanija EDF trebalo bi da izradi četiri dodatne studije, dok će ostale analize obuhvatiti ključne oblasti neophodne za eventualnu realizaciju projekta – od zakonodavnog i regulatornog okvira, zaštite životne sredine i nuklearne sigurnosti, do finansiranja, industrijskih kapaciteta, javnih nabavki i rešavanja pitanja nuklearnog otpada.
Prethodna preliminarna studija ponudila je Srbiji mapu puta sa 19 koraka, usklađenu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Prvo nuklearno postrojenje nije još doneta odluka
Iako početak pripremnog programa predstavlja važan korak, on ne znači automatsku odluku o izgradnji nuklearne elektrane.
Prva faza projekta treba da pruži odgovore na najvažnija pitanja – koje tehnologije bi bile najpogodnije za Srbiju, gde bi postrojenje moglo da bude izgrađeno, koliko bi projekat koštao i da li domaća elektroenergetska mreža ima kapacitet da podrži takav sistem.
Prema planu Ministarstva rudarstva i energetike, ključne studije trebalo bi da budu završene do sredine 2027. godine, nakon čega bi Vlada Srbije mogla da donese odluku o daljim koracima.
Nuklearna energija kao alternativa uglju
Povratak nuklearne energije u državne planove omogućen je izmenama Zakona o energetici, kojima je posle 35 godina ukinuta zabrana izgradnje nuklearnih elektrana.
Nadležni ovu tehnologiju posmatraju kao potencijalni stabilan izvor električne energije u periodu kada Srbija planira postepeno smanjenje oslanjanja na ugalj, dok istovremeno raste potrošnja zbog razvoja industrije, digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije i velikih data-centara.
Francuska je izabrana kao jedan od ključnih partnera zbog višedecenijskog iskustva u oblasti nuklearne energetike i razvijene industrijske baze. Ipak, Srbija paralelno sarađuje i sa stručnjacima iz drugih zemalja kako bi prikupila različita iskustva i modele razvoja.
Nuklearna elektrana moguća oko 2040. godine
Prema sadašnjoj vremenskoj mapi, Srbija bi do 2032. godine trebalo da izgradi potrebne regulatorne, institucionalne i stručne kapacitete, nakon čega bi mogla da pristupi izboru tehnologije i eventualnom ugovaranju izgradnje.
Ukoliko analize pokažu da je projekat opravdan i država donese konačnu odluku, prvo nuklearno postrojenje u Srbiji moglo bi da bude priključeno na elektroenergetsku mrežu oko 2040. godine.
Do tada će najveći izazov biti stvaranje domaće stručne baze, jer, kako ocenjuju stručnjaci, bez obrazovanih kadrova, nezavisnih regulatornih institucija i jasnih bezbednosnih standarda nije moguće razviti odgovoran i održiv nuklearni program ocenjuje srpskiugrao.
