Tajvanska vojska simulirala je uništavanje kineskih invazivnih snaga u obalskoj vežbi u utorak, ispaljujući rakete i artiljeriju kako bi zaustavila amfibijski napad u onome što je opisala kao realniji borbeni scenario sa manje vremena za pripremu.
Kina, koja smatra demokratski upravljani Tajvan svojom teritorijom, nikada se nije odrekla upotrebe sile kako bi ostrvo stavila pod kontrolu Pekinga, a njeni ratni avioni i ratni brodovi skoro svakodnevno deluju oko ostrva.
Plaže i blatnjave ravnice na zapadnoj obali Tajvana, direktno okrenute prema Kini preko Tajvanskog moreuza, smatraju se najverovatnijom lokacijom za pokušaj iskrcavanja kineske vojske u slučaju bilo kakve invazije.
Vežba je sprovedena istovremeno sa osam pozicija duž obale od 20 km oko Tajčunga u centralnom Tajvanu.
Tajvanska vlada modernizuje svoje oružane snage, dodajući novo i mobilnije oružje, ali takođe čini obuku manje predvidljivom i sličnijom situaciji sa kojom bi se trupe suočile u stvarnoj borbi.
Komandant artiljerije Ong Jih-ming rekao je novinarima da vežbe više nisu samo manevrisanje po fiksnim uslovima.
„Ono što je drugačije u vezi sa ovom obukom u poređenju sa prošlošću jeste to što više ne izvodimo gađanje teškom artiljerijom u fiksnoj, rutinskoj formaciji kao ranije“, rekao je on.
„Vreme za ulazak na položaje ovog puta je bilo zasnovano na realnim borbenim uslovima. Zato verujem da je ova obuka predstavljala značajan nivo teškoće za naše trupe.“
U vežbi su korišćeni domaći raketni sistemi Tanderbolt-2000 montirani na kamionima, američke haubice Paladin, protivtenkovske rakete, artiljerija i minobacači kako bi se uspostavila „zona ubijanja“ kako bi se zaustavio amfibijski napad.
Vojska je saopštila da je ovo prvi put za sedam godina da je Tanderbolt-2000 izveo bojevo gađanje u operativnoj oblasti, sistem razvijen zbog svoje sposobnosti suzbijanja na velikom dometu i visoke mobilnosti. „Ono što je ovog puta bilo drugačije u poređenju sa prošlošću jeste to što bismo ranije obično ulazili na položaj nedelju dana unapred i završavali pripreme za paljbu“, rekao je komandant rakete Liao Neng-čeng.
„Međutim, ovog puta smo stigli na položaj samo dan ranije i izvršili odgovarajuće pripreme položaja. Tako da je naše vreme za pripremu bilo relativno kratko.“
Tajvanska vlada odbacuje tvrdnje Pekinga o suverenitetu, rekavši da samo narod ostrva može da odluči o svojoj budućnosti.
Tajvan se tokom proteklog meseca žalio na pojačane misije kineske obalske straže oko svoje obale, uključujući i istočnu obalu i oko ostrva Pratas, koje kontroliše Tajvan, na vrhu Južnog kineskog mora.
„Onaj koji pokušava da promeni status kvo je Kineska komunistička partija“, rekao je u utorak glavni kreator politike Tajvana za tajvanski medij CNews, Čiu Čui-čeng.
„Koristićemo snagu i dovoljne kapacitete odvraćanja da sprečimo kineske komuniste da silom promene status kvo“, rekao je Čiu, koji je šef Saveta za pitanja kontinentalnog dela Kine.
Kineska kancelarija za pitanja Tajvana nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.
Kina odbija da razgovara sa predsednikom Tajvana Laj Čing-teom, rekavši da je on „separatista“.