Francuski predsednik Emanuel Makron navodno ima tajni bunker u predgrađu Pariza, u koji bi mogao da bude evakuisan ukoliko demonstranti upadnu u Jelisejsku palatu. Prema tvrdnjama iz nove knjige francuskih istraživačkih novinara, bezbednosne i obaveštajne službe Francuske pripremaju se za moguće masovne nemire, sabotaže i sajber napade uoči predsedničkih izbora 2027. godine.
Kako prenosi britanski Telegraf, pozivajući se na knjigu „La Nouvelle Armée des Ombres“ („Nova armija senki“), francuske službe razmatraju različite krizne scenarije koji bi mogli da ugroze stabilnost države i funkcionisanje njenih institucija.
Autori knjige Pjer Gastino, Antoan Izambar i Frank Reno navode da pripreme uključuju simulacije pobuna, pokušaja mešanja u izbore i mogućeg angažovanja oružanih snaga radi zaštite ključnih državnih objekata.
Protesti „Žutih prsluka“ podstakli bezbednosne pripreme
Prema tvrdnjama autora, planovi za evakuaciju francuskog predsednika delimično su podstaknuti protestima pokreta „Žuti prsluci“ iz 2018. godine.
Tokom tog perioda Makron se suočio sa nezadovoljnim demonstrantima prilikom posete gradu Le Pi an Vele, što je dodatno ukazalo na bezbednosne rizike tokom masovnih protesta.
Autori tvrde da francuske vlasti od tada posebnu pažnju posvećuju scenarijima u kojima bi demonstranti mogli da pokušaju nasilni ulazak u državne institucije, uključujući Jelisejsku palatu.
Strah od nemira posle predsedničkih izbora
U knjizi se navodi da bezbednosni zvaničnici razmatraju moguće reakcije različitih društvenih i političkih grupa na rezultate predsedničkih izbora 2027. godine.
Prema autorima, eventualna pobeda kandidatkinje desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen mogla bi da izazove proteste radikalnih levičarskih grupa, mladih iz predgrađa i nezadovoljnih građana u ruralnim sredinama.
S druge strane, eventualna pobeda lidera krajnje levice Žan-Lika Melanšona mogla bi, kako tvrde, da dovede do pasivnog otpora unutar pojedinih policijskih struktura.
Ovi scenariji predstavljeni su kao bezbednosne procene i pretpostavke, a ne kao potvrđeni planovi političkih ili društvenih grupa.
Policija vežbala rad u slučaju velikog sajber napada
Autori navode da je šef pariske policije Patrik For održavao sastanke posvećene pripremama za moguće pobune i ozbiljne poremećaje javnog reda.
Prema njihovim tvrdnjama, francuska spoljna obaveštajna služba simulirala je scenarije stranog mešanja u izbore, dok je pariska policija uvežbavala funkcionisanje tokom čitavog dana bez upotrebe šifrovanih mobilnih telefona.
Cilj takvih vežbi bio je da se proveri sposobnost policijskih struktura da nastave rad u slučaju velikog sajber napada koji bi mogao da ugrozi njihove komunikacione sisteme.
Razmatrano i angažovanje vojske na ulicama
U knjizi se tvrdi da su francuske specijalne snage razmatrale mogućnost angažovanja vojske radi zaštite parlamenta u slučaju oružane pobune.
Autori opisuju i interesovanje obaveštajnih službi za obnovu pojedinih elemenata tajnih mreža otpora iz perioda Hladnog rata, koje su nekada finansirane preko poverljivih fondova.
Međutim, jedan bivši komandant specijalnih snaga upozorio je na opasnosti koje bi moglo da donese angažovanje vojske u rešavanju unutrašnjih kriza.
Prema njegovoj oceni, takva praksa mogla bi da stvori presedan i podstakne vlasti da sve češće koriste vojnu silu u odgovoru na društvene i političke nemire.
Navodi o postojanju tajnog bunkera i pojedinim bezbednosnim planovima zasnivaju se na tvrdnjama autora knjige, a njihova nezavisna potvrda nije navedena.
