TIVAT – Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana, održan u Tivtu, obeležila je francusko-nemačka inicijativa za reformu procesa proširenja, koja predviđa postepeno uključivanje država kandidata u evropske politike i programe pre formalnog pristupanja Evropskoj uniji.
Predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc predstavili su model koji bi zemljama regiona omogućio pristup pojedinim segmentima jedinstvenog tržišta, energetskim i digitalnim projektima, kao i obrazovnim i naučnim programima EU, u skladu sa napretkom koji ostvare u sprovođenju reformi.
Posebna pažnja tokom samita bila je posvećena Srbiji, kojoj je ponovljena podrška za nastavak evropskih integracija, ali i upućeni jasni zahtevi u vezi sa reformama i spoljnopolitičkim opredeljenjem.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da Evropska unija želi Srbiju kao buduću članicu, ali da će brzina napredovanja zavisiti od rezultata u oblastima vladavine prava, pravosuđa, medijskih sloboda i izbornog sistema.
Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da veruje u evropsku budućnost Srbije.
„Zaista verujem u pozitivan zamah sa Srbijom i njenim predsednikom. Srbija naporno radi i ima evropsku budućnost, što je veoma važno za nas“, rekao je Makron.
Sa druge strane, nemački kancelar Fridrih Merc poslao je znatno direktniju poruku, naglasivši da Beograd više ne može da balansira između različitih geopolitičkih centara moći.
„Nije moguće voditi politiku ljuljanja između Rusije, Kine i Evrope. Srbija mora jasno da odluči gde vidi svoju budućnost. Ako je odgovor Srbije – Evropa, onda je odgovor Evrope – Srbija“, poručio je Merc.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je upravo pitanje geopolitičkog opredeljenja bilo jedna od centralnih tema razgovora sa evropskim liderima.
„Aleksandre, dugo se znamo. Ti nam reci jesi li ti za Evropu ili nisi. I pošto nam je to najvažnije pitanje, da ne pričamo o tehničkim stvarima, to hoćemo da vidimo“, preneo je Vučić novinarima deo razgovora sa evropskim zvaničnicima.
On je dodao da su pojedine države članice ponovo pokrenule pitanje uvođenja sankcija Rusiji, što Srbija i dalje odbija da učini.
Uprkos tome, Vučić je ocenio da su razgovori bili konstruktivni i istakao da Srbija podržava francusko-nemačku inicijativu za ubrzanje pristupnog procesa.
„To u potpunosti podržavamo. To će promeniti ritam i energiju procesa pristupanja Evropskoj uniji. To znači da, kada nešto postignete, možete da sednete za sto“, rekao je predsednik Srbije.
Evropski lideri su tokom samita naglasili da proširenje više nije samo tehničko pitanje ispunjavanja kriterijuma, već i strateško pitanje evropske bezbednosti i geopolitičkog pozicioniranja.
„U ovom regionu radi se o nezavisnosti Evrope“, poručio je Makron, ukazujući na značaj energetske bezbednosti, migracija i stabilnosti regiona.
Prema novom modelu, države kandidati bi postepeno dobijale pristup evropskim programima poput Erazmusa i Horizonta, kao i mogućnost učešća u pojedinim institucionalnim procesima EU, ali bez prava odlučivanja.
Ipak, i pored pozitivnih ocena organizatora, deo lidera regiona izrazio je rezervu prema predloženom konceptu. Pojedine države strahuju da bi postepena integracija mogla da dovede do trajnog statusa „polučlanice“, bez jasne perspektive punopravnog članstva.
Albanski premijer Edi Rama na slikovit način je opisao neizvesnost procesa proširenja.
„Tri stvari su nepredvidive: Bog, seks i Evropska unija“, poručio je Rama, izazvavši osmehe među učesnicima samita.
Posebno mesto na skupu pripalo je Crnoj Gori, koja trenutno važi za najnaprednijeg kandidata za članstvo. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović ponovio je ambiciju Podgorice da do 2028. godine postane članica Evropske unije.
„Danas mogu s punim poverenjem da kažem da je ovaj cilj realan i dostižan. To bi bio nacionalni trijumf za Crnu Goru i za novu političku kulturu naše zemlje“, rekao je Milatović.
Predsednica Evropske komisije pozdravila je napredak Crne Gore, ocenivši da je članstvo do 2028. godine dostižno ukoliko se nastavi sadašnji tempo reformi.
Ipak, samit u Tivtu završen je bez usvajanja zajedničke deklaracije, što je ostavilo brojna pitanja bez konačnih odgovora. Zbog toga ostaje neizvesno da li će novi model postepene integracije zaista ubrzati pristupanje država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ili će predstavljati još jednu međustanicu na dugom putu ka punopravnom članstvu.
Jedno je, međutim, bilo jasno iz poruka evropskih lidera, proširenje je ponovo visoko na agendi Brisela, ali će brzina tog procesa u velikoj meri zavisiti od političkih odluka koje će zemlje regiona donositi u narednim godinama.
