Više javno tužilaštvo (Županijsko državno odvjetništvo) u Splitu već 31 godinu vodi istragu o ubistvu sedam srpskih civila u selu Uzdolje kod Knina, počinjenom 6. avgusta 1995. godine. Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac tvrdi da bi u okviru istrage trebalo ispitati i pevača Marka Perkovića Tompsona kako bi se utvrdilo gde se nalazio u vreme zločina.
Prema njegovim rečima, preživeli svedoci naveli su da je ubistva izvršio ili Marko Perković ili njegov brat Dražen. Štrbac ističe da je Dražen Perković u policijskom razgovoru negirao bilo kakvu umešanost i rekao da tog dana nije bio u Uzdolju.
On dodaje da podaci hrvatskog Ministarstva odbrane pokazuju da su tokom akcije „Oluja“, od 4. do 31. avgusta 1995. godine, oba brata Perković bila mobilisana i naoružana u istoj jedinici – VP 1108 Drniš (142. domobranska pukovnija), koja je delovala na području između Drniša i Knina, gde se nalazi i Uzdolje.
Kako preživeli opisuju događaje
Prema navodima Štrbca, dve žene koje su preživele masakr ispričale su da je grupa od deset srpskih civila pokušala da napusti selo nakon pada Knina, ali su ih na putu zaustavila trojica vojnika u maskirnim uniformama.
Jedan od njih predstavio se kao Zagrepčanin, drugi kao mladić iz Unešića, dok je treći, prema njihovom opisu, imao dugu tamnu kosu, krvave oči i nosio crnu majicu sa natpisom „Za dom spremni“.
Kako navodi Štrbac, dvojica vojnika odlučila su da poštede dve mlade sestre, Bosu i Miru Berić, koje su odveli na sigurno. Ostalih osam civila ostalo je pod hrastom pored puta sa trećim vojnikom.
Prema svedočenjima, vojnik je nakon kratkog obraćanja otvorio vatru iz automatskog oružja. U napadu je ubijeno sedam osoba, dok je Bosa Šare, iako ranjena, uspela da preživi.
Ona je kasnije o događaju svedočila pred međunarodnim, srpskim i hrvatskim pravosudnim organima, iznoseći, kako se navodi, isti iskaz tokom svih postupaka.
Iskaz Mire Berić i tok istrage
O događajima je govorila i Mira Berić, jedna od dve spašene sestre. Prema njenim rečima, vojnik koji ju je odveo na sigurno rekao joj je da je osoba koja je pucala rođeni brat Marka Perkovića Tompsona.
Štrbac tvrdi da je hrvatskom pravosuđu trebalo deset godina od njenog iskaza iz 2011. da obavi informativni razgovor sa Draženom Perkovićem, što je učinjeno 2021. i 2022. godine. On navodi da Dražen tada nije prihvatio bilo kakvu odgovornost niti potvrdio da je bio na mestu zločina.
Prema Štrbčevim tvrdnjama, policija je prikupljala podatke o ratnom putu obojice braće, ali razgovor nikada nije obavljen sa Markom Perkovićem.
On dodaje da mu je Mira Berić nedavno ispričala kako je tokom boravka u kampu UN u Kninu, u avgustu 1995. godine, u novinama videla fotografiju Marka Perkovića Tompsona uz najavu njegovog nastupa povodom dolaska Franje Tuđmana na Kninsku tvrđavu.
Prema njenim rečima, osoba sa fotografije veoma je podsećala na vojnika kojeg je videla na mestu zločina. Kako navodi Štrbac, ona i danas tvrdi da je jedan od braće Perković bio među vojnicima tog dana.
Odluka Ustavnog suda Hrvatske
Štrbac smatra da bi odluka Ustavnog suda Hrvatske iz maja ove godine mogla da utiče na dalji tok istrage.
Sud je odlučivao po ustavnoj tužbi braće Slobodana i Milana Berića, sinova dvoje ubijenih civila, koji su tvrdili da hrvatske institucije nisu preduzele dovoljno kako bi rasvetlile okolnosti zločina.
Prema navodima Veritasa, Ustavni sud je zaključio da je država prekršila pravo na život njihovih roditelja zbog neefikasnog vođenja istrage.
Štrbac ocenjuje da takva odluka potvrđuje dugogodišnje tvrdnje Veritasa da istraga nije sprovedena na delotvoran način i da postoje ozbiljni propusti u rasvetljavanju zločina.
Navodi o dolascima na mesto zločina
Na kraju, Štrbac prenosi i tvrdnje meštana Uzdolja, koji su, kako kaže, godinama govorili da je starija žena nakon rata dolazila na mesto zločina, palila sveće i ostavljala cveće.
On navodi da su pojedini meštani verovali da je reč o majci braće Perković, dok istovremeno ukazuje da se u obrazloženju odluke Ustavnog suda pominje da je na tom mestu viđana majka Ivice Ujakovića, osobe koja je tokom postupka dokazala da se u vreme zločina nalazila na slovenačkoj granici.
Štrbac ipak tvrdi da među lokalnim stanovništvom postoje drugačija uverenja o identitetu osobe koja je posećivala mesto zločina.