Donalda Trampa u utorak očekuje veoma zgusnut raspored sastanaka sa liderima sa četiri kontinenta na Generalnoj skupštini UN, i to u trenutku kada vlada nestabilnost na Bliskom istoku, a rat u Ukrajini – koji traje već četiri i po godine – ne pokazuje znake jenjavanja uprkos ponovljenim pokušajima američkog predsednika da posreduje u njegovom rešavanju.
Očekuje se da će Tramp započeti dan govorom pred okupljenim delegatima, nakon čega će se sastati sa najmanje 11 svetskih lidera, bilo bilateralno ili u okviru grupnih susreta. Iako sadržaj njegovog govora nije poznat, Tramp je prošle godine izazvao burne reakcije svojim borbenim nastupom, u kojem je izjavio da njihove zemlje „odlaze dođavola” zbog, između ostalog, klimatske politike i masovnih migracija.
Kasnije tokom dana, Tramp će se sastati sa britanskim premijerom Endijem Bernamom, ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, privremenom liderkom Venecuele Delsi Rodrigez, danskom premijerkom Mete Frederiksen, premijerom Grenlanda Jens-Frederikom Nilsenom, kao i sa predstavnicima zalivskih država: Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Omana, Bahreina, Kuvajta i Katara.
Uveče bi mogao da se sastane sa još desetinama lidera, mada kratko, tokom prijema za šefove država i vlada. Tramp se u ponedeljak sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Moguće su i izmene u njegovom rasporedu za utorak.
Duga lista sastanaka sa stranim liderima odražava fokus američkog predsednika na spoljnu politiku tokom njegovog drugog mandata, u okviru kojeg je započeo više ratova, dovodio u pitanje dugogodišnja savezništva, pretio saveznicima invazijom i pokušavao da posreduje u rešavanju više od desetak sukoba, uz promenljiv uspeh.
Rat SAD i Izraela protiv Irana imao je posebno ozbiljne posledice: doveo je do rasta cena goriva na globalnom nivou, oborio Trampov rejting i stvorio izazov za republikance koji se kandiduju na novembarskim međuizborima za Kongres.
Među sastancima koji će privući veliku pažnju biće skup sa liderima zemalja Zaliva – od kojih su mnogi zabrinuti zbog nedavnog napredovanja Huta, militanata koje podržava Iran, a koji su zauzeli velike delove Jemena, napali Saudijsku Arabiju (saveznika SAD) i ugrozili plovidbu kroz strateški važan moreuz Bab el Mandeb.
Politički saveznici i protivnici takođe će pomno pratiti Trampov prvi susret sa Rodrigezom iz Venecuele, koji je došao na vlast uz blagoslov Trampove administracije nakon što su američke snage u januaru privele predsednika Nikolasa Madura i odvele ga u Njujork radi suđenja po optužbama za trgovinu drogom.
Trampovi saveznici navode da SAD sarađuju sa Rodrigezom na otvaranju naftnog sektora Venecuele za američke investicije, dok demokrate i pojedini republikanci smatraju da njegova administracija nije učinila dovoljno da izvrši pritisak radi održavanja novih izbora u toj južnoameričkoj zemlji.
Tokom sastanka sa liderima Danske i Grenlanda (njene prekomorske teritorije), Tramp će potpisati sporazum čiji je cilj povećanje američkog vojnog prisustva na tom ostrvu, uz istovremeno ograničavanje prisustva geopolitičkih protivnika. Zvaničnici Danske i Grenlanda se nadaju da će ovaj sporazum staviti tačku na Trampove ranije izjave u kojima je nagoveštavao mogućnost da silom preuzme Grenland.
