Proizvođači generičkih lekova imaće dve godine da prebace proizvodnju u Sjedinjene Američke Države ili će se od avgusta 2028. godine suočiti sa carinama od 100 odsto na uvoz, izjavio je američki predsednik Donald Tramp.
Prema njegovim navodima, kompanije koje ne izgrade fabrike na teritoriji SAD suočiće se sa dodatnim povećanjem carina, koje bi od avgusta 2029. godine mogle da dostignu 200 odsto. Cilj ove mere je vraćanje proizvodnje generičkih lekova u SAD, ali stručnjaci upozoravaju da bi ona mogla da poremeti globalne lance snabdevanja i ugrozi dostupnost jeftinih terapija za milione Amerikanaca.
Generički lekovi, čija je patentna zaštita istekla, obuhvataju širok spektar proizvoda, od analgetika i antibiotika do lekova za snižavanje holesterola i terapija protiv raka. Veliki deo njihove proizvodnje odvija se u Indiji, Evropi i Kini, gde su troškovi proizvodnje niži nego u SAD.
Stručnjaci upozoravaju na više cene i moguće nestašice
Planirane carine mogle bi da povećaju troškove proizvođačima koji već posluju sa relativno niskim profitnim maržama. To bi, prema upozorenjima stručnjaka, moglo da dovede do viših cena i nestašica generičkih lekova, koji čine više od 90 odsto svih izdatih recepata u SAD.
„Ova odluka će smanjiti dostupnost generičkih lekova u SAD, jer više neće moći da se proizvode po pristupačnim cenama“, ocenio je Nejtan Grej, viši istraživač Instituta za međunarodnu trgovinu pri Univerzitetu u Adelejd-u.
Prema njegovim rečima, proizvođači bi mogli da budu primorani da podignu cene ili da napuste američko tržište, što bi smanjilo konkurenciju i potrošače usmerilo ka skupljim brendiranim lekovima.
Tramp je pitanje cena lekova postavio kao jednu od ključnih tema uoči izbora za Kongres 2026. godine. Njegova administracija nedavno je pokrenula i platformu za direktnu prodaju lekova potrošačima po sniženim cenama, pod nazivom TrumpRX.
Indija među najteže pogođenim zemljama
Najveće posledice novih mera mogla bi da oseti Indija, najveći izvoznik generičkih lekova na američko tržište. Vrednost indijskog izvoza farmaceutskih proizvoda u SAD tokom fiskalne 2024/2025. godine dostigla je 10,5 milijardi dolara.
Uvođenje carina moglo bi da pogodi više od 40 odsto ukupnog indijskog izvoza u SAD. Nakon Trampove najave, indeks NSE Nifty Pharma, koji prati 20 najvećih indijskih farmaceutskih kompanija, pao je u Mumbaju do 1,9 odsto.
Ipak, još nije jasno kolike će carine na kraju važiti za indijske proizvođače, s obzirom na to da trgovinski sporazum SAD i Indije predviđa posebna rešenja za generičke lekove i njihove sastojke.
Analitičari upozoravaju i da bi rok od dve godine mogao biti prekratak za izgradnju novih fabrika. Izgradnja proizvodnog pogona zahteva velika ulaganja i često najmanje tri godine do početka proizvodnje, što bi kompanijama moglo da oteža ispunjavanje Trampovih zahteva.
Poseban rizik za lekove koji se najviše koriste
Analize ukazuju da bi među potencijalno najugroženijim proizvodima mogli da budu oralni kontraceptivi, lekovi za hipertenziju i terapije protiv depresije. Kada je reč o kontraceptivnim pilulama, oko 65 odsto svih recepata izdatih u SAD tokom 2024. godine odnosilo se na proizvode dve indijske kompanije – Glenmark Pharmaceuticals i Lupin.
Kina takođe ima značajnu ulogu u snabdevanju pojedinim vrstama antibiotika, lekova za razređivanje krvi i terapija koje sprečavaju odbacivanje presađenih organa, iako u SAD izvozi relativno mali deo ukupne proizvodnje generičkih lekova.
Tramp je istovremeno pozvao i proizvođače patentiranih lekova da veći deo proizvodnje prebace u SAD. Njegova administracija razmatra i uvođenje carina do 100 odsto na pojedine patentirane lekove iz uvoza, dok su neke od najvećih svetskih farmaceutskih kompanija izbegle takve mere sklapanjem sporazuma sa američkom administracijom.
Za sada ostaje otvoreno pitanje da li će najavljene carine zaista biti uvedene u predviđenom obimu i kako će proizvođači reagovati na zahtev da u relativno kratkom roku prebace proizvodnju na američko tlo. Poseban izazov predstavlja činjenica da bi povećanje troškova proizvodnje moglo da potkopa upravo osnovnu prednost generičkih lekova – njihovu nisku cenu.
