Američki predsednik Donald Tramp obustavio je primenu novog paketa sankcija protiv Rusije, samo dva dana pre isteka zakonskog roka za njihovo uvođenje. Odluku je obrazložio nacionalnim interesima Sjedinjenih Američkih Država, bez detaljnog javnog objašnjenja.
Izvršna naredba potpisana je kasno u petak, 16. oktobra, a njome je Tramp iskoristio zakonsko ovlašćenje da privremeno obustavi primenu sankcija predviđenih nedavno usvojenim zakonom. Prema dokumentu koji je objavila Bela kuća, predsednik je Kongresu dostavio potvrdu da je takvo izuzeće u nacionalnom interesu SAD.
Odluka ne znači ukidanje svih postojećih američkih sankcija protiv Rusije, već obustavljanje primene velikog dela novih mera predviđenih zakonom usvojenim u septembru.
Sankcije predviđale carine od čak 500 odsto
Zakon koji je Tramp potpisao 18. septembra 2026. godine predviđao je širok spektar ekonomskih mera protiv Rusije i država koje nastavljaju da kupuju njene energente. Među najznačajnijim odredbama nalazile su se carine od 100 odsto na robu iz pet država koje su najveći kupci ruske sirove nafte i prirodnog gasa, ukoliko nastave nove kupovine nakon 18. oktobra. Predviđeno je i povećanje carina na robu iz Rusije za 500 odsto, uz određene izuzetke.
Zakon je obuhvatao i sankcije protiv pojedinih ruskih zvaničnika, finansijskih institucija, energetskih kompanija i drugih subjekata povezanih sa ruskom ekonomijom i ratom u Ukrajini. Njegov cilj bio je da dodatno ograniči prihode kojima Moskva finansira ratne operacije. Međutim, izvršna naredba omogućava da primena najvećeg dela tih mera bude odložena bez formalnog ukidanja samog zakona.
Tramp zadržava mogućnost ponovnog uvođenja mera
Prema obrazloženju Bele kuće, odredbe zakona o sankcijama i carinama ostaju pravno na snazi, ali je njihova primena privremeno izuzeta predsedničkom odlukom. To znači da Tramp može naknadno odlučiti da ponovo aktivira predviđene mere. U izvršnoj naredbi navedeno je da će izuzeća ostati na snazi dok predsednik ili nadležni članovi administracije ne odluče da su potrebni dalji koraci.
Takvo rešenje ostavlja Vašingtonu mogućnost da ekonomski pritisak na Moskvu ponovo pojača ukoliko se promene političke i bezbednosne okolnosti. Istovremeno, odluka stvara dodatnu neizvesnost u pogledu buduće američke politike sankcija prema Rusiji.
Ruski dizel postao važan deo američke strategije
Prema pisanju Blumberga, jedan od razloga za obustavljanje novih sankcija jeste nastojanje američke administracije da snizi cene dizela.
Tramp je prethodne nedelje objavio dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji bi trebalo da omogući veće isporuke ruskog goriva na međunarodno tržište. Visoke cene energenata postale su važna ekonomska i politička tema u Sjedinjenim Državama, posebno uoči izbora za Kongres koji se održavaju u novembru.
Povećanje dostupnih količina dizela moglo bi da ublaži pritisak na transportne i logističke kompanije, a posredno i na troškove robe i usluga. Međutim, istovremeno otvara pitanje da li bi veći prihodi od izvoza energenata omogućili Rusiji da obezbedi dodatna sredstva za finansiranje rata protiv Ukrajine. Upravo na taj rizik upozoravaju kritičari Trampove odluke.
Kritike i demokrata i dela republikanaca
Obustavljanje novih sankcija izazvalo je protivljenje pojedinih američkih zakonodavaca, uključujući predstavnike obe vodeće političke stranke.
Demokratska senatorka Elizabet Voren ocenila je da Trampov potez slabi pritisak na Kremlj i potkopava napore Kongresa da ograniči ruske prihode. Kritike su ranije upućene i povodom američko-ruskog sporazuma o dizelu.
Grupa senatora iz redova demokrata i republikanaca zatražila je od administracije da preispita dogovor, upozoravajući da bi mogao da bude u suprotnosti sa ciljevima nedavno usvojenog zakona o sankcijama.
Zakon nosi ime pokojnog republikanskog senatora Lindzija Grejema, koji je bio jedan od najistaknutijih zagovornika snažnijeg ekonomskog pritiska na Rusiju. Grejem je učestvovao u oblikovanju predloga sankcija, a zakon je kasnije usvojen uz široku podršku obe stranke.
Odnosi Vašingtona i Kijeva dodatno zategnuti
Najnovija odluka dolazi u trenutku neslaganja Sjedinjenih Država i Ukrajine oko napada na rusku energetsku infrastrukturu. Američka administracija zahtevala je od Kijeva da obustavi napade na ruske rafinerije, ocenjujući da takve operacije dodatno podižu cene goriva na međunarodnom tržištu.
Ukrajinske vlasti, sa druge strane, ističu da su energetska postrojenja važan izvor prihoda za rusku ekonomiju i da napadi na njih predstavljaju deo strategije slabljenja ruskih ratnih kapaciteta. Dodatne nesuglasice izazvali su sporazum o povećanju izvoza ruskog dizela i izveštaji o poteškoćama u vojnoj i obaveštajnoj saradnji.
Tramp je u četvrtak izjavio da mu je saradnja sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim teža nego sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Takve izjave dodatno su podstakle zabrinutost u Kijevu zbog budućeg pravca američke politike prema ratu u Ukrajini.
Evropska unija priprema nove sankcije
Dok Vašington odlaže primenu dela ekonomskih mera, Evropska unija nastavlja pripreme za novi paket sankcija protiv Rusije. Prema najavama, Brisel radi na 22. paketu restriktivnih mera od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Ovakav razvoj događaja mogao bi da dovede do dodatnog razilaženja američkog i evropskog pristupa ekonomskom pritisku na Moskvu. Za evropske države posebno će biti važno kako će eventualno povećanje ruskog izvoza energenata uticati na postojeći režim sankcija i međunarodno energetsko tržište.
Vašington između ekonomskih interesa i pritiska na Moskvu
Trampova odluka pokazuje koliko su američka energetska politika i odnosi sa Rusijom međusobno povezani. Sa jedne strane, Bela kuća pokušava da poveća ponudu goriva i ublaži pritisak na američke potrošače. Sa druge strane, odlaganje sankcija otvara pitanje posledica po međunarodne napore za ograničavanje ruskih prihoda od izvoza energenata.
