Sjedinjene Američke Države, Danska i autonomna vlada Grenlanda postigle su sporazum kojim Vašington dobija trajna prava pristupa, preleta i vojnog prisustva na ovom strateški važnom arktičkom ostrvu. Ipak, dogovor ne podrazumeva prodaju ili predaju Grenlanda Americi – ostrvo ostaje pod danskim suverenitetom i zadržava pravo na samoopredeljenje.
Kako prenosi švajcarski „Blick“, američki predsednik Donald Tramp predstavio je sporazum kao veliki uspeh svoje administracije. Dogovor je postignut nakon višemesečnih pritisaka i njegovih ranijih izjava da Sjedinjene Američke Države žele da preuzmu Grenland.
Američka administracija navodi da će Vašington na osnovu sporazuma dobiti dugoročnu kontrolu nad bezbednosnim i drugim strateškim pitanjima na ostrvu.
Prema pisanju Rojtersa, novi dogovor predstavlja proširenje sporazuma o odbrani iz 1951. godine. Njime bi državama koje nisu članice NATO-a, prvenstveno Rusiji i Kini, bilo onemogućeno da uspostavljaju vojne baze ili ulažu u osetljive sektore na Grenlandu bez američkog odobrenja.
Danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen istakli su da sporazum poštuje suverenitet Kraljevine Danske, kao i pravo stanovnika Grenlanda da samostalno odlučuju o svojoj budućnosti.
Dokument bi trebalo da bude formalizovan tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, nakon čega će morati da dobije podršku danskog i grenlandskog parlamenta.
Tramp, dakle, nije dobio Grenland kao američku teritoriju, iako bi se takav zaključak mogao izvesti iz pojedinih bombastičnih naslova na društvenim mrežama. Dobio je, međutim, ono što je Vašingtonu u ovom trenutku važnije – trajno vojno prisustvo i snažan uticaj na bezbednost ostrva koje zauzima ključni položaj između Severne Amerike, Evrope i Arktika.
Prenosi Srpski ugao
