Bugarska, Grčka i Rumunija potpisale su akcioni plan za realizaciju 25 prioritetnih prekograničnih transportnih projekata, ukupne procenjene vrednosti oko 22,8 milijardi evra, čiji je cilj stvaranje povezane putne i železničke mreže između Egejskog mora, Dunava i Crnog mora.
Plan je potpisan u Briselu na sastanku „Prijatelji jugoistočne Evrope: Premostimo praznine zajedno“ i predstavlja nastavak memoranduma o jačanju prekogranične saradnje koji su tri zemlje potpisale u decembru 2025. godine, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja i komunikacija Bugarske.
Od ukupno 53 projekta obuhvaćena širim planom, 25 je izdvojeno kao prioritetno i nalazi se u relativno visokom stepenu pripremljenosti.
Fokus na železničkoj infrastrukturi
Najveći deo planiranih ulaganja odnosi se na železnicu. Projekti predviđaju povećanje brzine i kapaciteta za prevoz robe, elektrifikaciju pruga, uvođenje evropskih bezbednosnih sistema, izgradnju drugog koloseka na pojedinim deonicama i bolje povezivanje sa lukama.
Planirana mreža trebalo bi da poveže Bugarsku, Grčku i Rumuniju, a zatim da se nastavi prema Moldaviji i Ukrajini i uključi u šire evropske transportne koridore.
Jedan od glavnih pravaca vodi od Egejskog mora preko Bugarske do Dunava i Rumunije. Cilj je da se grčke luke povežu sa bugarskom železničkom i putnom mrežom, a zatim preko Dunava sa Rumunijom.
Bugarsko ministarstvo saobraćaja ocenjuje da je povezivanje Egejskog mora preko teritorije Bugarske sa Dunavom, Rumunijom i ostatkom evropske transportne mreže jedan od strateških prioriteta zemlje.
Bolje povezivanje luka na Egejskom i Crnom moru
Drugi važan deo planirane mreže obuhvata bugarsku crnomorsku obalu i Dunav. Predviđena je modernizacija delova železničkog pravca Burgas–Varna–Ruse, jednog od najopterećenijih u Bugarskoj.
Time bi luke Burgas i Varna dobile bolju vezu sa Dunavom i rumunskom transportnom mrežom.
Do 2034. godine planirano je i projektovanje novih mostova preko Dunava kod Silistre i Nikopolja.
Grčka u okviru buduće mreže posebno izdvaja železničku vezu Solun–Promahonas, kao i koridor Aleksandrupolis–Ormenio prema granici sa Bugarskom. Prema grčkom specijalizovanom portalu GTP, modernizacija tih pravaca i uvođenje Evropskog sistema upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS) nalaze se među prioritetima Atine.
Na rumunskoj strani važnu ulogu trebalo bi da ima luka Konstanca, koja bi preko Bugarske i njenih crnomorskih luka bila povezana sa lukama na Egejskom moru.
Širi koridor trebalo bi da poveže Solun, Kavalu i Aleksandrupolis sa Burgasom, Varnom, Ruseom i Konstancom, stvarajući transportnu osu između Egejskog i Crnog mora.
Železničke veze trebalo bi potom da budu produžene prema Moldaviji i Ukrajini i povezane sa evropskim koridorima Baltik–Crno more–Egejsko more i Rajna–Dunav.
Infrastruktura i za civilnu i za vojnu upotrebu
Pored ekonomskog i saobraćajnog povezivanja, akcioni plan uključuje i komponentu vojne mobilnosti i infrastrukture sa dvostrukom namenom.
Bugarsko ministarstvo navodi da se prilikom planiranja novih saobraćajnica uzimaju u obzir potrebe civilnog transporta, ali i otpornost infrastrukture, spremnost za krizne situacije i mogućnost vojne mobilnosti.
Realizacijom planiranih projekata trebalo bi da bude uspostavljena snažnija transportna veza sever–jug kroz jugoistočnu Evropu, uz povezivanje važnih luka, železničkih pravaca i puteva između Egejskog mora, Dunava i Crnog mora.
