Prethodna godina trebalo je da bude period velikog oporavka za bitcoin, ali najpoznatija svetska kriptovaluta suočila se sa snažnim padom vrednosti i gubitkom poverenja dela investitora.
Bitcoin je od rekordnih 126.000 dolara, koliko je dostigao u oktobru, izgubio oko polovinu vrednosti, spustivši se na nivoe koji nisu viđeni od septembra 2024. godine. Za razliku od prethodnih „kripto zima“, kada su cene padale zbog velikih skandala i kolapsa pojedinih kompanija, ovog puta pad je posledica postepenog slabljenja interesovanja investitora.
Od digitalnog zlata do rizične imovine
Jedan od najvećih problema za bitcoin jeste to što nije uspeo da u potpunosti opravda ulogu „digitalnog zlata“, kako su ga godinama opisivali njegovi zagovornici. Iako je prvobitno zamišljen kao alternativa tradicionalnom finansijskom sistemu i valutama pod kontrolom centralnih banaka, bitcoin se vremenom sve više pretvorio u rizičnu investicionu imovinu.
Transakcije ovom kriptovalutom pokazale su se sporijim i skupljim nego što se očekivalo, dok velika promenljivost cene otežava njenu upotrebu kao sredstva plaćanja. Umesto toga, investitori su ga posmatrali kao način zaštite kapitala i diverzifikacije portfolija.
Međutim, u poslednjem periodu bitcoin se ponašao više kao visokorizična investicija nego kao sigurno utočište. Rast kamatnih stopa i inflacija smanjili su privlačnost imovine koja ne donosi nikakav prihod kroz kamate, dok su investitori kapital sve češće usmeravali ka tehnološkim kompanijama, posebno onima povezanim sa razvojem veštačke inteligencije.
Dodatni udarac tržištu predstavljala je odluka kompanije Strategy Inc, najvećeg korporativnog vlasnika bitcoina, koja je početkom juna prvi put posle više od dve godine prodala deo svojih rezervi. Kompanija, koju je Majkl Sejlor pretvorio u jednog od najvećih zagovornika ulaganja u bitcoin, godinama je insistirala na strategiji stalnog povećavanja zaliha ove kriptovalute.
Vest o prodaji izazvala je snažnu reakciju tržišta, a cena bitcoina pala je za više od 10.000 dolara u samo nekoliko dana, prvi put posle dve godine skliznuvši ispod granice od 60.000 dolara.
Neizvesna pravila koče kriptoindustriju
Probleme dodatno komplikuje neizvesnost oko buduće regulacije kriptovaluta u Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću očekivalo se da će Kongres usvojiti zakone koji bi industriji dali jasniji pravni okvir, ali rasprave o ključnim propisima i dalje traju.
Predlog zakona Digital Asset Market Clarity Act trebalo bi da precizira nadležnosti regulatora i utvrdi pravni status različitih kriptovaluta, uključujući bitcoin. Međutim, njegovo usvajanje suočava se sa političkim podelama.
Dok deo republikanaca smatra da bi jasnija pravila podstakla razvoj kriptoindustrije, kritičari upozoravaju da bi novi propisi mogli da olakšaju zloupotrebe, uključujući pranje novca i kriminalne aktivnosti. Dodatnu kontroverzu izazivaju i veze pojedinih političkih aktera sa tržištem kriptovaluta.
Pitanje budućnosti bitcoina
Za sada ostaje otvoreno pitanje da li je trenutni pad samo još jedan ciklični pad na tržištu ili znak dublje promene u odnosu investitora prema bitcoinu.
Nakon godina u kojima je predstavljao simbol finansijske revolucije, najpoznatija kriptovaluta sada mora da pokaže da može da opravda očekivanja onih koji su je videli kao budućnost globalnog finansijskog sistema.
