Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković govorio je u Balkan Watch podkastu o odnosima Srbije i SAD, promeni položaja Beograda u Vašingtonu, administraciji Donalda Trampa, Kosovu i Metohiji, energetici, investicijama i budućnosti srpske spoljne politike.
Vladimir Marinković ocenio je u razgovoru za Balkan Watch da je Srbija tokom prethodne decenije uspela da značajno promeni način na koji se na nju gleda u američkim političkim krugovima i da se danas nalazi u znatno povoljnijoj poziciji za razvoj odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Govoreći o svom političkom i profesionalnom putu, Marinković je rekao da već oko 15 godina aktivno učestvuje u društvenom i političkom životu Srbije, a da je jedan od glavnih pravaca njegovog angažovanja upravo unapređenje odnosa Beograda i Vašingtona.
Prema njegovim rečima, Srbija danas ima priliku da svoju poziciju dodatno ojača kroz ekonomsku, političku, energetsku, tehnološku i bezbednosnu saradnju sa SAD.
„Srbija mora da bude mnogo vidljivija“
Marinković je podsetio da su odnosi Srbije i SAD tokom devedesetih godina prošli kroz izuzetno težak period, navodeći da je tada u američkoj javnosti i političkim institucijama stvorena izrazito negativna slika Srbije.
On smatra da se takav odnos poslednjih godina menja i da su kontakti srpskih zvaničnika sa predstavnicima američke administracije, Kongresa i drugih institucija doprineli drugačijoj percepciji Beograda.
„Srbija mora da bude mnogo vidljivija“, poručio je Marinković, ocenjujući da srpski političari, predstavnici institucija, poslovni ljudi i stručnjaci moraju mnogo češće da budu prisutni u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kako je objasnio, upravo je to jedan od razloga zbog kojih je sa saradnicima osnovao Kongres srpsko-američkog prijateljstva, sa idejom da okuplja ljude iz politike, privrede, kulture, sporta i drugih oblasti koji mogu da doprinesu jačanju veza dve zemlje.
Marinković smatra da Srbija ne treba da bude prisutna samo u Vašingtonu, već i u Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu, San Francisku, Teksasu i drugim političkim i ekonomskim centrima SAD.
O Trampovoj administraciji i strateškom dijalogu
Jedna od centralnih tema Balkan Watch podkasta bili su odnosi Srbije sa aktuelnom administracijom predsednika Donalda Trampa.
Marinković smatra da su tokom poslednjih meseci poslati brojni pozitivni signali kada je reč o odnosima Beograda i Vašingtona, a posebno je govorio o strateškom dijalogu Srbije i SAD.
Prema njegovoj oceni, otvaranje takvog institucionalnog okvira daje mogućnost za širenje saradnje u oblastima koje će biti posebno važne za Srbiju u narednim decenijama — od energetike i novih tehnologija do odbrambene industrije i veštačke inteligencije.
Marinković je ocenio i da Srbija može da razvija bliske odnose sa SAD, a da istovremeno ne odustaje od saradnje sa drugim državama.
Kako je istakao, partnerstvo sa Amerikom, prema njegovom viđenju, ne bi trebalo da ugrožava odnose Srbije sa Kinom, Rusijom, Izraelom ili drugim partnerima.
„Bez energetske nezavisnosti nema nezavisne politike“
Veliki deo razgovora bio je posvećen ekonomiji i pitanju energetske bezbednosti.
Marinković smatra da će energenti u narednim decenijama imati još veći geopolitički značaj i da Srbija mora da obezbedi različite izvore snabdevanja kako bi očuvala ekonomsku i političku samostalnost.
„Ako niste energetski bezbedni i nezavisni, ne može se govoriti ni o vođenju nezavisne politike“, rekao je Marinković.
Kao oblasti u kojima vidi veliki prostor za buduću saradnju Srbije i SAD naveo je energetiku, kritične sirovine, minerale, retke metale, nuklearnu energiju, transfer tehnologija i nove američke investicije.
Prema njegovim rečima, rast potreba za električnom energijom, razvoj veštačke inteligencije, data centara i savremenih industrija učiniće energetsku infrastrukturu jednim od najvažnijih pitanja za budućnost Srbije.
Marinković je izneo i podatak da, prema analizama kojima raspolaže, direktno ili indirektno više od 50.000 ljudi u Srbiji radi u američkim kompanijama.
On smatra da prisustvo velikih američkih kompanija ima i širi efekat, jer predstavlja signal kompanijama iz drugih država koje su bliski partneri SAD da je Srbija tržište pogodno za dugoročna ulaganja.
Kosovo i Metohija i uloga Vašingtona
U razgovoru je otvoreno i pitanje Kosova i Metohije.
Marinković smatra da će odnos sa SAD biti izuzetno važan za zaštitu interesa Srbije i položaja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
On je izneo oštre kritike na račun vlasti u Prištini i Aljbina Kurtija, ocenjujući da je položaj Srba i pravoslavnih hrišćana ozbiljno ugrožen i da bi aktuelna američka administracija mogla da pokaže veće razumevanje za srpske interese nego pojedine prethodne administracije.
Prema njegovoj oceni, važna promena je to što se o pitanju Kosova i Metohije ponovo razgovara, dok su ga ranije američke administracije, kako tvrdi, tretirale kao završeno pitanje.
Marinković otvoreno i o saradnji sa NATO-om
Govoreći o spoljnopolitičkom položaju Srbije, Marinković je izneo i svoj lični stav o saradnji sa NATO-om.
Rekao je da otvoreno podržava saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i „najviši mogući nivo saradnje sa NATO paktom“ i približavanje na vojnom planu.
Istovremeno je ocenio da Srbija nema razlog da odustaje od sadašnjeg modela spoljne politike, za koji smatra da joj omogućava da sarađuje sa različitim globalnim partnerima.
Prema njegovom viđenju, upravo sposobnost Srbije da istovremeno održava odnose sa različitim velikim silama predstavlja jednu od prednosti njene trenutne pozicije.
„Sa Amerikancima nema gubljenja vremena“
Marinković se tokom podkasta osvrnuo i na svoje prvo ozbiljnije iskustvo sa američkim političkim sistemom.
Kako je ispričao, za odnose sa SAD posebno se zainteresovao 2013. godine, kada je kao narodni poslanik prvi put službeno boravio u Americi i imao sastanke u Kongresu, Senatu i sa predstavnicima različitih organizacija i univerziteta.
Američki pristup politici opisao je kao izrazito pragmatičan.
„Sa njima nema gubljenja vremena“, rekao je Marinković, objašnjavajući da sastanci sa američkim zvaničnicima uglavnom moraju da imaju jasan sadržaj, cilj i potencijalni rezultat.
Upravo zbog toga smatra da Srbija mora dugoročno da gradi lične i institucionalne odnose sa ljudima koji učestvuju u političkom, poslovnom i društvenom životu SAD.
Mladima je poručio da, ukoliko imaju mogućnost, treba da posete Sjedinjene Američke Države, jer se, prema njegovim rečima, način funkcionisanja te zemlje ne može u potpunosti razumeti samo kroz knjige, predavanja ili televizijske emisije.
Šta bi rekao Donaldu Trampu?
Za kraj razgovora, Marinković je odgovorio na pitanje šta bi rekao Donaldu Trampu kada bi imao pet minuta nasamo sa američkim predsednikom.
„Pitao bih ga da poseti Srbiju“, odgovorio je.
Marinković smatra da bi dolazak američkog predsednika u Beograd imao veliki simbolički značaj i mogao da označi otvaranje nove ere u odnosima dve zemlje.
Podsetio je na dugu istoriju diplomatskih odnosa Srbije i SAD, savezništvo u dva svetska rata, ali i teško nasleđe devedesetih godina koje je, prema njegovim rečima, ozbiljno narušilo odnose Beograda i Vašingtona.
Kako danas Amerika vidi Srbiju, gde postoji najveći prostor za saradnju dve zemlje i kakvo mesto Beograd može da zauzme u novoj geopolitičkoj podeli sveta, pogledajte u celom razgovoru sa Vladimirom Marinkovićem u Balkan Watch podkastu.
