Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je autorski tekst u američkom listu Washington Examiner, u kojem je uporedio književni i politički put bivšeg predsednika SAD Baraka Obame i aktuelnog potpredsednika Džej Di Vensa.
Vučić ocenjuje da je Obama u svojoj drugoj knjizi ponudio politički pamflet, dok je Vens u delu „Communion“ napisao otvorenu duhovnu ispovest čoveka koga pokreće nešto više od političke ambicije.
Vučić se u tekstu osvrnuo na ocenu američkog autora Endrua Fergusona, koji je, govoreći o Obaminoj karijeri, napisao da su Sjedinjene Države „izgubile pisca, a dobile još jednog političara“. Predsednik Srbije postavlja pitanje da li bi se isto moglo reći i za Džej Di Vensa.
Kako navodi, sličnosti između 44. predsednika i 50. potpredsednika SAD su upečatljive. Obojica su odrasla u razorenim porodicama, uz odsutne očeve i snažno prisustvo baka i deka koji su im pružali stabilnost i ljubav.
Vučić ističe da su Obama i Vens izlaz iz teških okolnosti pronašli kroz američku meritokratiju, stekli diplome na prestižnim univerzitetima i u pisanju pronašli lični i katarzični izraz. Njihove prve knjige dovele su ih u žižu javnosti i omogućile im veliki skok ka najvišim političkim funkcijama.
Vučić: Druga knjiga kao razlika između Obame i Vensa
Prema Vučićevoj oceni, upravo njihove druge knjige pokazuju šta ih zaista razdvaja.
Govoreći o Obaminoj knjizi „The Audacity of Hope“, Vučić navodi da je ona napisana tečno i lepo, ali da je u suštini politički pamflet. Dodaje da to ne govori pogrdno, jer je i sam političar, već želi da ukaže da je Obamino delo, uprkos eleganciji, ograničeno sekularnom opreznošću autora.
Za razliku od toga, Vensovu knjigu „Communion“ opisuje kao traktat vernika. Prema Vučićevim rečima, ta knjiga manje pripada predizbornoj literaturi, a mnogo više tradiciji duhovne autobiografije, od dela K. S. Luisa „Surprised by Joy“ do iskrenih ispovesti običnih obraćenika.
Vučić navodi da ne može da se seti druge knjige nekog aktuelnog političara, posebno ne čoveka koji obavlja drugu najvišu funkciju u najmoćnijoj zemlji sveta, koja tako otvoreno i bez pretvaranja prikazuje autorove duhovne strepnje, razočaranja svetom, lične mane, neuspehe i sumnje.
Od „Hillbilly Elegy“ do „Communion“
Predsednik Srbije podseća da je Vensova knjiga „Hillbilly Elegy“ čitaoce upoznala sa njegovim teškim detinjstvom i ranim životom, a da su mnogi knjigu završili diveći se odlučnosti kojom se oslobodio okolnosti iz kojih je potekao.
Međutim, u knjizi „Communion“, kako navodi Vučić, otkriva se duhovna praznina koja je Vensa pratila na vrhuncu uspeha kao javnog intelektualca.
Spolja je, prema Vučićevim rečima, Vens bio model uspeha — dobijao je pozive na večere sa milijarderima, nastupao na televiziji i pisao komentare za novine. Iznutra je, međutim, bio izgubljen.
Vučić ističe da su elitne institucije poput Jejla, koje su Vensu otvorile vrata visokog društva, istovremeno podsticale konformizam i kažnjavale intelektualnu i političku jeres. U Vensovom razočaranju Jejlom, predsednik Srbije prepoznaje odjek stavova Vilijama F. Baklija.
Vensov put ka katoličanstvu
Vučić dalje navodi da Vens u knjizi detaljno opisuje svoj spor put od pentekostalizma iz mladosti, preko kratkog perioda ateizma u dvadesetim godinama, do prelaska u rimokatoličanstvo sredinom tridesetih.
Na tom putu, piše Vučić, javljaju se i natprirodna iskustva, odnosno događaji koje nije moguće lako objasniti. Kao primer navodi trenutak kada se Vensov automobil, koji se kretao velikom brzinom, misteriozno zaustavio svega nekoliko centimetara od ograde na ivici planine. Da se to nije dogodilo, vozilo bi se gotovo sigurno survalo niz liticu, a njegov putnik bi verovatno izgubio život.
Vučić ocenjuje da Vensova vera, delom nasleđe, a delom način života, nikada nije zaista nestala, već je samo bila uspavana. Katolička crkva ju je, svojim bogatim duhovnim nasleđem, institucionalnim kontinuitetom i drevnim poreklom, ponovo probudila i dala joj novu svrhu.
Kao pripadnik Srpske pravoslavne crkve, Vučić navodi da to instinktivno prepoznaje.
Prema njegovim rečima, vera je dublja od same doktrine, jer je održavaju sećanje, zajednica, liturgija i nagomilana mudrost generacija.
Pozivajući se na G. K. Čestertona, koji je tradiciju opisao kao „demokratiju mrtvih“, Vučić ističe da tradicija odbija da obespravi one koji su živeli pre nas. Vensovu privlačnost prema katoličanstvu vidi kao izraz iste čežnje — želje da se pripada nečemu starijem i mudrijem, civilizaciji koja povezuje žive sa onima koji su bili pre njih i onima koji će tek doći.
Vera bez uskogrudosti
Vučić ističe da je za nekoga ko je relativno skoro prešao u katoličanstvo, Vens iznenađujuće nestranački orijentisan u načinu na koji govori o veri.
Kako navodi, njegov katolicizam nije samopravedan niti uskogrud, već skroman i širok.
Predsednik Srbije ocenjuje da je materijalni uspeh, postignut uprkos gotovo nemogućim izgledima, lako mogao da pretvori Vensa u narcisa sklonog hvalisanju da je sve postigao sam. Umesto toga, vera je, prema Vučićevim rečima, pojačala njegovu svest o sopstvenim manama.
Vučić navodi da Vens svoju suprugu Ušu, koja je hinduistkinja, opisuje kao osobu koja je „istinitija, čistija i pravednija“ od njega samog. To, prema njegovoj oceni, nije samo površno iskazivanje bračne naklonosti, već priznanje da ga je upravo ona vodila putem koji ga je vratio Bogu.
Religija i politika
Prema Vučićevoj oceni, religija oblikuje Vensovu politiku na način koji ga povremeno čini sličnijim Džordžu Orvelu nego uobičajenom američkom konzervativcu.
Vučić podseća da je Orvel u delu „Down and Out in Paris and London“ pisao o poniženju određenih profesija i nepravdama koje nameće kapitalizam.
Vens, s druge strane, naglašavajući dostojanstvo rada, dovodi u pitanje konzumerizam koji primorava radnike da žrtvuju praznike sa porodicom i koji, kako piše Vučić, inače pristojne ljude može da dovede do nasilja u potrazi za robom na sniženju.
Posebno izdvaja Vensovo poglavlje o ekonomiji, „The Dismal Science“, za koje navodi da nudi originalan i otvoreno moralan pogled na rad, potrošnju i svrhu ljudskog napretka, posmatran kroz prizmu religijskog uverenja.
Vučić dodaje da, kao predsednik zemlje koju ekonomisti nazivaju srednje velikom državom višeg srednjeg dohotka, ne može da odbaci značaj ekonomskog rasta.
Ipak, ističe da je osvežavajuće videti zapadnog političara koji Hristova radikalna učenja stavlja u središte rasprave o ekonomiji i odbija da ljudska bića svede na statistiku, a ljudsko ispunjenje na bruto domaći proizvod.
Izazov vere
Vučić se osvrće i na Vensovo poređenje prema kojem su ljudi koji pokušavaju da razumeju božansko nalik zlatnom retriveru koji pokušava da razume ajfon.
Prema Vučićevoj oceni, upravo u tome leži duboki izazov vere.
Ljudi su, kako navodi, po prirodi radoznali, a reći im da postoje granice onoga što mogu da znaju gotovo znači pozvati ih na nevericu.
Možda se vera, dodaje, na kraju ne može u potpunosti razumeti, a čak i ako može, to razumevanje se ne može lako preneti sa jedne osobe na drugu. Vera se može samo osetiti i opisati.
Vučić zatim navodi da religija Vensove supruge uči da opsesivna vezanost za ishode može da potkopa sam čin nastojanja. Kako piše, tu lekciju mu je pre nekoliko decenija prenela jedna indijska porodica u Londonu, a u tom uvidu vidi veliku mudrost.
Prema njegovim rečima, najveća usluga koju vernik može da učini možda nije da raspravlja, već da objašnjava. Opisati sopstvenu veru verno i iskreno, smatra Vučić, ubedljivije je nego braniti je sa revnošću. Upravo to, ocenjuje, Vens radi u svojoj knjizi.
Vučić: Političar koga pokreće nešto više od ambicije
Vučić piše da se čovek koji na društvenim mrežama može delovati borbeno, na stranicama knjige pojavljuje kao osoba duboke unutrašnjosti.
Navodi da je, završavajući Vensovu knjigu, osetio blagu srodnost sa njegovom borbom.
„I ja sam nekada bio čovek vrelog temperamenta“, piše Vučić
Dodajući da godine, tragedije, patnja, teret vlasti, kompromisi i teške odluke imaju način da čoveka omekšaju i nauče poniznosti.
Prema njegovim rečima, izazov na tom putu nije da se uverenja proćerdaju ili odbace.
Vučić zaključuje da je „Communion“ duboko dirljiva knjiga i da će čak i oni koji se ne slažu sa Vensom u njoj pronaći nešto umirujuće.
Kako navodi, knjiga pokazuje da Amerika, iako nije izgubila pisca, jeste dobila političara koga pokreće nešto mnogo veće i plemenitije od sirove ambicije.
Vest je zasnovana na autorskom tekstu predsednika Srbije Aleksandra Vučića objavljenom u američkom listu Washington Examiner.