Dolazak Kevina Vorša na čelo američkih Federalnih rezervi (FED) predstavlja jednu od najznačajnijih promena u ekonomskoj politici Sjedinjenih Američkih Država poslednjih godina.
Njegovo imenovanje dolazi u trenutku kada se američka ekonomija ponovo suočava sa rastom inflacije, geopolitičkim tenzijama i pritiscima da centralna banka promeni dosadašnji kurs monetarne politike.
Vorš je 13. maja potvrđen u Senatu tesnom većinom od 54 prema 45 glasova, dok je funkciju predsednika FED-a zvanično preuzeo 22. maja. Ceremonija polaganja zakletve održana je u Beloj kući, što nije uobičajena praksa za predsednike centralne banke. Poslednji put zakletva u Beloj kući organizovana je još 1987. godine, kada je funkciju preuzeo Alan Grinspen, dok su njegovi naslednici Dženet Jelen i Džerom Pauel inaugurisani u sedištu Federalnih rezervi.
Predsednik Donald Tramp tom prilikom naglasio je da želi da Vorš bude „potpuno nezavisan“, ali je sama ceremonija pokazala koliko Bela kuća želi da ima uticaj na instituciju koja odlučuje o kamatnim stopama i monetarnoj politici.
„Želim da Kevin bude potpuno nezavisan i da radi sjajan posao“, rekao je Tramp.
Vorš je poručio da će voditi Federalne rezerve usmerene na reforme i izrazio uverenje da FED može značajno doprineti poboljšanju životnog standarda Amerikanaca.
Kevin Vorš – Iskusni bankar i najmlađi guverner FED-a
Kevin Vorš (56) diplomirao je javnu politiku na Univerzitetu Stenford, a doktorirao pravo na Harvardu. Profesionalnu karijeru započeo je u investicionoj banci Morgan Stenli, gde je između 1995. i 2002. godine napredovao do mesta izvršnog direktora za spajanja i akvizicije.
Nakon rada na Volstritu prelazi u administraciju predsednika Džordža Buša Mlađeg kao specijalni savetnik za ekonomsku politiku, da bi 2006. godine, sa samo 35 godina, postao najmlađi član Odbora guvernera Federalnih rezervi u istoriji institucije.
Posle odlaska iz FED-a 2011. godine posvetio se akademskoj karijeri kao profesor na Poslovnoj školi Univerziteta Stenford i viši saradnik Huverovog instituta.
Kraj ere Džeroma Pauela
Kevin Vorš je nasledio Džeroma Pauela, koji je osam godina predvodio najuticajniju centralnu banku sveta.
Pauelov mandat obeležili su pandemija virusa korona, najviša inflacija u poslednjih nekoliko decenija, agresivno povećanje kamatnih stopa i kontinuirani politički pritisci iz Bele kuće.
Tokom pandemije 2020. godine FED je gotovo spustio kamatne stope na nulu i pokrenuo ogromne programe kupovine državnih obveznica kako bi stabilizovao finansijska tržišta i sprečio dublju recesiju.
Kada je inflacija od 2021. godine počela snažno da raste, Federalne rezerve započele su najbrži ciklus povećanja kamatnih stopa u poslednjih četrdeset godina.
Brojni ekonomisti smatraju da je Pauel uspeo da izvede američku ekonomiju iz pandemijske krize bez ozbiljne recesije, ali mu zameraju što je u početku inflaciju procenjivao kao privremenu pojavu, zbog čega je kasnije morao da vodi znatno restriktivniju monetarnu politiku.
Iako više nije predsednik FED-a, Pauel ostaje član Upravnog odbora do 2028. godine, što analitičari vide kao važan faktor kontinuiteta i očuvanja institucionalne nezavisnosti.
Dugogodišnji sukob sa Donaldom Trampom
Odnos između Donalda Trampa i Džeroma Pauela bio je jedan od najnapetijih između jednog američkog predsednika i predsednika Federalnih rezervi.
Već tokom 2018. godine Tramp je javno kritikovao povećanje kamatnih stopa, tvrdeći da FED ugrožava njegov plan ekonomskog razvoja. Kasnije je Pauela nazivao „ludim“, „otkačenim“ i „gospodinom prekasno“, dok je 2019. godine postavio pitanje:
„Ko je naš veći neprijatelj – Džej Pauel ili predsednik Si?“
Najveći sukob dogodio se u julu 2025. godine tokom zajedničkog obilaska renoviranja sedišta FED-a, kada je Tramp optužio Pauela za ogromno prekoračenje troškova projekta i javno ga nazvao „brutalno nekompetentnim“. Pauel je odbacio tvrdnje predsednika, navodeći da nije upoznat sa brojkama koje Tramp iznosi.
Mnogi analitičari ocenili su da je taj sukob predstavljao pokušaj Bele kuće da izvrši dodatni pritisak na Federalne rezerve zbog odbijanja da smanje kamatne stope.
Šta donosi Kevin Vorš?
Za razliku od Pauela, Vorš se smatra ekonomistom znatno bližim stavovima predsednika Trampa, posebno kada je reč o monetarnoj politici.
Tramp već godinama zagovara agresivnije smanjenje kamatnih stopa kako bi podstakao privredni rast, dok novi predsednik FED-a preuzima funkciju u trenutku kada inflacija ponovo raste usled energetske krize i nestabilnosti izazvane sukobima na Bliskom istoku.
Vorš je ranije zagovarao smanjenje bilansa Federalnih rezervi, manji broj sastanaka o monetarnoj politici, manje javnih obraćanja i ograničavanje unapred datih smernica finansijskim tržištima.
Prema oceni brojnih analitičara, njegov cilj bi mogao biti vraćanje FED-a tradicionalnijoj ulozi centralne banke, uz manje intervencija na tržištu nego tokom finansijske krize i pandemije.
Tržišta očekuju prve poteze
Promena na čelu Federalnih rezervi dolazi u osetljivom trenutku za globalnu ekonomiju. Investitori sada pažljivo prate da li će Vorš nastaviti restriktivnu politiku kako bi obuzdao inflaciju ili će, pod pritiskom Bele kuće, krenuti u ranije i agresivnije smanjenje kamatnih stopa.
Upravo od prvih odluka novog predsednika FED-a zavisiće ne samo budući pravac američke monetarne politike, već i kretanja na svetskim finansijskim tržištima, zbog čega će njegov mandat biti pod posebnom pažnjom ekonomista, investitora i političkih krugova širom sveta
