Dodik je izjavio da su odnosi Republike Srpske i Srbije na najvišem istorijskom nivou, ističući da se saradnja sa predsednikom Srbije Aleksandar Vučić ogleda kroz brojne infrastrukturne projekte, zajedničke programe i jačanje veza između srpskog naroda sa obe strane Drine.
Predsednik Savez nezavisnih socijaldemokrata, Milorad Dodik, rekao je za Prvi program Radio Beograda da se saradnja Republike Srpske i Srbije razvija u svim oblastima, od infrastrukture do obrazovanja, zdravstva i očuvanja nacionalnog identiteta.
Infrastrukturni projekti povezuju Srbiju i Republiku Srpsku
Dodik je naveo da se izgradnja auto-puta prema Srbiji nastavlja zahvaljujući pomoći Beograda i ocenio da bi njime do Beograda moglo da se putuje za tri do četiri godine.
Podsetio je da Srbija finansira izgradnju deonice od Kuzmina do Rače i most preko Save, dok Republika Srpska finansira trasu od Rače do Brčkog i Modriče. Dodao je da bi idealno rešenje bilo potpuno ukidanje graničnih prelaza između Republike Srpske i Srbije.
On je istakao i da je Srbija izdvojila oko 59 miliona evra za izgradnju vrtića, škola i drugih javnih objekata u svim opštinama Republike Srpske, kao i da su studentima i pacijentima iz Republike Srpske omogućena ista prava kao građanima Srbije.
Ubrzanje projekta Donja Gradina
Dodik je najavio da će u narednim sedmicama biti održan sastanak sa predsednikom Vučićem kako bi bio ubrzan rad na memorijalnom kompleksu u Donjoj Gradini.
Kako je naveo, cilj je da na jednom mestu budu predstavljena stradanja srpskog naroda iz Donje Gradine, Paga, Sanskog Mosta, Prebilovaca i drugih mesta, kroz monumentalan memorijalni kompleks posvećen žrtvama Drugog svetskog rata.
O bezbednosti i položaju Republike Srpske
Govoreći o vojnoj vežbi kojoj je prisustvovao i novom naoružanju Vojske Srbije, Dodik je rekao da ono ima poseban značaj i za Republiku Srpsku, navodeći da se u regionu formiraju bezbednosni savezi koje smatra usmerenim protiv srpskog naroda.
Istakao je da je Srbija u svojoj vojnoj strategiji jasno navela da će štititi Srbe gde god da žive, podsetivši i na ranije izjave predsednika Vučića da se neće dozvoliti ponavljanje stradanja kakva su Srbi pretrpeli tokom akcije „Oluja“.
Kritike na račun BiH i Kristijana Šmita
Dodik je ponovio stav da je Bosna i Hercegovina nefunkcionalna država i ocenio da se Republika Srpska svakodnevno suočava sa pokušajima urušavanja Dejtonskog sporazuma.
Govoreći o visokom predstavniku, rekao je da Republika Srpska ne priznaje legitimitet Christian Schmidt, jer, kako tvrdi, nije potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Prema njegovim rečima, sve odluke koje je Šmit doneo smatraju se ništavnim iz ugla institucija Republike Srpske.
O kulturnom nasleđu i odnosima u regionu
Dodik je izjavio da će Republika Srpska zakonom zabraniti isticanje ratnih obeležja Armije BiH, nakon incidenata sa unošenjem tih zastava na teritoriju Republike Srpske.
On je izrazio podršku vetu srpskog člana Predsedništva BiH Željka Cvijanović na odluku o formiranju Komisije za spomenike, ocenjujući da postoje pokušaji da se srpsko kulturno nasleđe proglasi bosanskohercegovačkim.
Povukao je paralelu sa, kako je rekao, pokušajima na Kosovu i Metohiji i ranijim dešavanjima u Crnoj Gori.
O Bratuncu, Izraelu i međunarodnim odnosima
Dodik je rekao da prisustvo pastora Marka Bernsa, savetnika američkog predsednika Donalda Trampa, obeležavanju stradanja Srba u Bratuncu vidi kao znak promena u političkom narativu Vašingtona.
Govoreći o međunarodnim odnosima, naglasio je značaj saradnje Republike Srpske sa Izraelom i jevrejskim organizacijama, navodeći da je ta podrška bila važna u diplomatskim aktivnostima Republike Srpske.
On je dodao da očekivani dolazak zamenika ministra spoljnih poslova Irana u Potočare može dodatno uticati na odnose između Sarajeva, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.
O mogućem razdruživanju BiH
Dodik je izjavio da ne veruje u dugoročnu održivost Bosne i Hercegovine i podsetio na razgovor koji je, kako tvrdi, vodio sa bivšim predsednikom Slovenije Borut Pahor o mogućnosti mirnog razdruživanja BiH.
Prema njegovim rečima, takav model podrazumevao bi očuvanje slobode kretanja i međusobne povezanosti bez novih barijera, uz mogućnost mirnog razlaza ukoliko za to postoje politički uslovi.
