Baklava, jedna od najpoznatijih poslastica prostora Balkana, Bliskog istoka i Kavkaza, našla se u središtu novog kulturnog spora nakon što su Turska i Azerbejdžan zajednički podneli zahtev UNESCO-u da se ovaj tradicionalni kolač uvrsti na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Inicijativa Ankare i Bakua izazvala je negodovanje pojedinih susednih zemalja koje takođe smatraju da baklava predstavlja deo njihovog kulinarskog nasleđa. Ova poslastica, koja se pravi od više slojeva tankih kora, punjenih seckanim orašastim plodovima i prelivenih šećernim ili mednim sirupom, danas je rasprostranjena u dvadesetak zemalja, ali svaka od njih ima sopstvenu varijantu pripreme.
Spor oko porekla baklave traje godinama. Turska strana tvrdi da je savremeni oblik ovog kolača nastao u osmanskom Istanbulu, dok grčki istoričari smatraju da koreni baklave sežu do Vizantijskog carstva. Svoje verzije porekla ističu i druge zemlje Balkana, Bliskog istoka i Azije.
Rasprava je dobila novu dimenziju 2013. godine, kada je Evropska komisija zaštitila baklavu iz turskog grada Gazijantepa pod nazivom „Antep Baklavası“ kao proizvod sa zaštićenom geografskom oznakom.
Grčki poslanici u Evropskom parlamentu podneli su početkom 2025. godine prigovor, navodeći da baklava ima grčko poreklo i izražavajući zabrinutost zbog nastojanja Turske i Azerbejdžana da je predstave kao zajedničko kulturno nasleđe dve zemlje.
Stručnjaci ovakve sporove nazivaju „gastronacionalizmom“, odnosno korišćenjem hrane kao sredstva za izgradnju nacionalnog identiteta i međunarodnog uticaja. Prema njihovom mišljenju, priznanje određenog jela na listi UNESCO-a ima pre svega simboličku vrednost i može doprineti promociji zemlje.
Turska je poslednjih godina posebno aktivna u predstavljanju svoje gastronomije kao dela nacionalnog brenda. Tokom samita NATO-a u Ankari, baklava i drugi regionalni specijaliteti služeni su stranim zvaničnicima kao deo predstavljanja turske kulturne baštine.
Zajednički zahtev Turske i Azerbejdžana dodatno se posmatra kroz prizmu bliskih političkih odnosa dve zemlje, koje svoje partnerstvo često opisuju formulom „jedna nacija, dve države“. Ankara i Baku sarađuju u brojnim oblastima, od energetike i odbrane do kulture i obrazovanja.
Nije prvi put?
Slični sporovi nisu ograničeni samo na baklavu. Nedavno je jedan restoran u Solunu zatražio od UNESCO-a zaštitu tradicionalnog grčkog jela „patsu“, što je izazvalo reakcije iz Turske, gde se slično jelo poznaje kao „iškembe“. Turski mediji tada su tvrdili da koreni tog jela pripadaju turskoj kulinarskoj tradiciji.
Iako status UNESCO-a uglavnom nema direktne ekonomske posledice niti donosi posebne finansijske pogodnosti, stručnjaci ocenjuju da priznanje pruža veliku simboličku vrednost, povećava međunarodnu vidljivost i postaje sredstvo kulturne diplomatije.
Odluka o tome da li će baklava biti priznata kao deo zajedničkog azerbejdžansko-turskog nematerijalnog kulturnog nasleđa biće poznata nakon zasedanja UNESCO-a u decembru ove godine.