Afrički kontinent prolazi kroz proces razdvajanja koji je u pojedinim oblastima odmakao više nego što se ranije pretpostavljalo, pokazuje novo geološko istraživanje. Naučnici su utvrdili da je Zemljina kora u delu istočnoafričkog rasednog sistema već izuzetno istanjena, što predstavlja važnu fazu u procesu koji bi za nekoliko miliona godina mogao da dovede do stvaranja novog okeana.
Iako nekoliko miliona godina iz ljudske perspektive predstavlja gotovo nezamislivo dug period, na geološkoj vremenskoj skali reč je o relativno kratkom vremenu.
„Otkrili smo da je proces razdvajanja u ovoj zoni uznapredovao više nego što se ranije mislilo i da je Zemljina kora tanja nego što je iko prepoznavao. Istočna Afrika je odmakla dalje u procesu razdvajanja nego što se prethodno pretpostavljalo“, rekao je geonaučnik sa Univerziteta Kolumbija Kristijan Rouan.
Zemljina kora na pojedinim mestima debela samo 13 kilometara
Istraživači su posebnu pažnju posvetili rasedu Turkana, koji se prostire stotinama kilometara kroz Keniju i Etiopiju.
Analizom ranije prikupljenih seizmičkih podataka naučnici su izračunali debljinu Zemljine kore i došli do zaključka da je ona u središnjem delu raseda debela svega oko 13 kilometara.
Poređenja radi, na obodima rasednog područja debljina kore premašuje 35 kilometara.
Kada se kontinentalna kora u rasednoj zoni istanji na manje od približno 15 kilometara, ona ulazi u uznapredovalu fazu intenzivnog istezanja i sužavanja.
„Što je kora tanja, to postaje slabija, a to dodatno podstiče nastavak razdvajanja“, objasnio je Rouan.
Afrika se deli duž ogromnog rasednog sistema
Istočnoafrički rasedni sistem jedan je od najpoznatijih primera procesa u kojem se kontinentalna kora postepeno razdvaja.
Afrička tektonska oblast na tom prostoru razdvaja se između Nubijske ploče na zapadu i Somalijske ploče na istoku.
Proces se odvija veoma sporo, ali neprekidno. Kako se dve strane udaljavaju, Zemljina kora između njih postaje sve tanja i slabija.
Ukoliko se proces nastavi, kontinentalna kora će na kraju biti zamenjena novom okeanskom korom.
Kako će nastati novi okean?
Sledeća velika faza ovog procesa naziva se okeanizacija.
Kada kontinentalna kora postane dovoljno tanka i razdvajanje dovoljno uznapreduje, magma iz unutrašnjosti Zemlje može da prodire ka površini. Hlađenjem i očvršćavanjem magme postepeno nastaje nova okeanska kora.
Formiraće se novi basen koji će vremenom moći da bude ispunjen morskom vodom.
Sličan proces već je znatno uznapredovao u Afarskoj depresiji na severoistoku Afrike, u blizini Crvenog mora.
Naučnici procenjuju da će za prelazak raseda Turkana u narednu veliku fazu razdvajanja ipak biti potrebno još nekoliko miliona godina.
Otkriće menja i pogled na ljudsku evoluciju
Istraživanje ima još jednu zanimljivu posledicu moglo bi da pomogne u objašnjavanju zbog čega je oblast Turkane toliko bogata fosilima ranih ljudskih predaka.
Ovaj deo Afrike dugo se smatra jednim od najvažnijih područja za proučavanje evolucije hominina zbog velikog broja pronađenih fosila.
Međutim, naučnici sada ukazuju na mogućnost da bogatstvo fosila ne znači nužno da je upravo tu živelo znatno više hominina nego u drugim delovima Afrike.
Razlog bi mogao da bude geološki.
Geologija možda pomogla očuvanju fosila
Prema istraživanju, pre oko 4,6 miliona godina u oblasti Turkane došlo je do povećanja brzine taloženja sedimenata.
Debeli slojevi sedimenta stvorili su veoma dobre uslove za očuvanje ostataka životinja i ranih hominina.
To znači da bi izuzetno bogat fosilni zapis Turkane mogao delimično da bude posledica geoloških procesa koji su omogućili da se ostaci bolje sačuvaju do današnjih dana.
„Vremensko poklapanje između ovog tektonskog prelaza i početka stvaranja kontinuiranih, debelih sedimentnih slojeva koji sadrže fosile ukazuje na to da je faza sužavanja obezbedila ključne uslove za očuvanje fosila“, navode istraživači.
Prema njihovoj oceni, tektonske promene mogle su da imaju fundamentalnu ulogu u stvaranju izuzetnog paleoantropološkog zapisa područja Turkane.
Kontinenti nikada ne miruju
Iako današnji raspored kontinenata deluje nepromenljivo, Zemljina površina je u stalnom pokretu.
Pre više od 200 miliona godina najveći deo današnjih kontinenata bio je povezan u superkontinent Pangeu, koji se postepeno raspao usled kretanja tektonskih ploča.
Isti procesi traju i danas.
Tamo gde se tektonske ploče sudaraju mogu nastajati planinski lanci, dok na mestima njihovog razdvajanja, tokom dovoljno dugog perioda, mogu nastati novi okeanski baseni.
Istočna Afrika danas predstavlja jedan od najupečatljivijih primera tog procesa, pružajući naučnicima priliku da praktično posmatraju rane faze nastanka budućeg okeana.
Rezultati novog istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu „Nature Communications“.
