Nemački industrijski sektor u teškoj situaciji, pod znakom pitanja 60.000 pozicija. Najteži udar tripi automobilska industrija.
Najteži udar trpi automobilska industrija. „Porše” je već dogovorio ukidanje oko 3.900 radnih mesta, uz još približno 500 u povezanim preduzećima, dok nemački mediji navode da bi do 2035. ukupan broj mogao da dostigne oko 9.000. Kompanija pokušava da izbegne prinudne otkaze oslanjajući se na prirodni odliv, prevremeno penzionisanje i dobrovoljne raskide ugovora. Iza takvih formulacija, međutim, ostaje činjenica da „Porše” plaća cenu pada prodaje u Kini, američkih carina i skupih grešaka u strategiji električnih vozila. Rojters navodi da je profitna marža kompanije prošle godine pala na svega 1,1 odsto.
Još ozbiljnija neizvesnost prati „Folksvagen”. Koncern je već dogovorio smanjenje desetina hiljada radnih mesta do 2030. godine, dok je zaposlenima predočeno da bi, ukoliko se troškovi ne smanje, moglo biti potrebno ukidanje još 50.000 poslova. Time bi ukupan broj ugroženih radnih mesta u grupaciji mogao da dostigne 100.000, mada takav scenario još nije konačno usvojen. Pod znakom pitanja su i fabrike u Cvikauu, Emdenu, Hanoveru i „Audijev” pogon u Nekarsulmu. Uprava tvrdi da kompanija u odnosu na konkurenciju ima oko 20 odsto veće troškove, dok sindikati upozoravaju da se teret poslovnih promašaja ponovo prebacuje na zaposlene. Rojters piše da je mogućnost dodatnih rezova izazvala snažan otpor radničkih predstavnika.
Kriza više nije ograničena na „Folksvagen” i „Porše”. BMW namerava da do kraja 2027. smanji broj zaposlenih u svetu za približno 8.000, pre svega u administraciji i razvoju u Nemačkoj, dok bi proizvodnja za sada trebalo da bude pošteđena. Istovremeno, nemački ogranak kompanije O2 „Telefonika” ukida do 1.100 od ukupno 6.820 radnih mesta i zatvara 60 prodavnica. Otkazi se pravdaju digitalizacijom, većom primenom veštačke inteligencije i potrebom za „očuvanjem konkurentnosti”, ali je za zaposlene rezultat isti – sve manje sigurnih radnih mesta čak i u granama koje su donedavno smatrane stabilnim. Rojters i „Velt” navode da će najveći deo odlazaka biti sproveden kroz dobrovoljne programe i otpremnine.
Slabljenje se širi i na dobavljače, trgovinu, pivare, metaloprerađivačka i softverska preduzeća. Među firmama pomenutim u julskom bilansu nalaze se „Varta”, sa do 1.800 ugroženih radnih mesta, „Kapgemini” sa više od 500, kao i niz manjih kompanija čija zatvaranja retko dospevaju na naslovne strane. Zvanični podaci potvrđuju pogoršanje: broj nezaposlenih u julu porastao je na 3,007 miliona, odnosno na 6,4 odsto, dok je broj zaposlenih u junu bio za 225.000 manji nego godinu dana ranije. Deo julskog povećanja nezaposlenosti jeste sezonski, ali Savezna agencija za rad otvoreno priznaje da potražnja za radnicima ostaje slaba.
Uzroci krize nisu samo u Berlinu
Kineska konkurencija, slabija globalna tražnja, američke carine i spora prodaja električnih automobila ozbiljno pogađaju nemačke proizvođače. Ipak, savezna vlast ne može svu odgovornost da prebaci na spoljni svet. Visoke cene energije, poresko opterećenje, spore dozvole i prevelika birokratija godinama podstiču kompanije da proizvodnju sele u jeftinije zemlje. Istraživanje
