Procvat veštačke inteligencije pokrenuo je jedan od najvećih investicionih ciklusa u infrastrukturu u poslednjih nekoliko decenija. Tehnološke kompanije ulažu milijarde dolara u izgradnju data centara koji pokreću AI sisteme, ali istovremeno stvaraju i ogroman dodatni pritisak na raspoložive vodne resurse.
Data centrima je voda potrebna pre svega za hlađenje servera, koji tokom rada proizvode velike količine toplote. Međutim, njihov vodni otisak nije ograničen samo na direktnu potrošnju. Voda se troši i za proizvodnju električne energije kojom se napajaju data centri, a taj indirektni vodni otisak često je višestruko veći od količine vode koja se potroši direktno u samim objektima.
Tehnološki giganti tvrde da preduzimaju mere kako bi smanjili potrošnju vode, dok pojedini predstavnici industrije ocenjuju da su strahovanja zbog uticaja data centara preuveličana. Ipak, kako klimatske promene povećavaju rizik od suša, posebno na zapadu Sjedinjenih Američkih Država, sve je glasnija rasprava o tome koliko je ubrzani razvoj AI infrastrukture dugoročno održiv.
Potrošnja vode mogla bi višestruko da poraste
Prema podacima Lawrence Berkeley National Laboratoryja, data centri u SAD su tokom 2023. godine direktno potrošili oko 17,4 milijarde galona vode, što odgovara godišnjoj potrošnji približno 160.000 američkih domaćinstava.
Do 2028. godine ta količina mogla bi da poraste na čak 74 milijarde galona godišnje, uglavnom zbog potreba za hlađenjem. Posebna studija profesora Šaoleija Rena sa Univerziteta Kalifornije procenjuje da bi data centri u SAD do 2030. godine mogli da troše i do 110 milijardi galona vode godišnje.
Još veći deo vodnog otiska nastaje posredno. Proizvodnja električne energije kojom su se napajali američki data centri tokom 2023. godine zahtevala je oko 211 milijardi galona vode, odnosno približno 12 puta više od njihove direktne potrošnje.
Razlog je u tome što mnoge elektrane, naročito one na fosilna goriva, koriste velike količine vode za hlađenje. Nuklearne, geotermalne i hidroelektrane takođe imaju različite potrebe za vodom, dok solarne i vetroelektrane tokom same proizvodnje električne energije zahtevaju veoma malo ili nimalo vode.
Renova studija procenjuje da su data centri u SAD tokom 2024. godine direktno zahvatili do 21,5 milijardi galona vode, dok je indirektno zahvatanje povezano sa proizvodnjom električne energije moglo biti i do 30 puta veće.
Zašto data centri troše toliko vode?
Serveri u data centrima proizvode velike količine toplote, zbog čega oprema mora da se održava u bezbednom temperaturnom opsegu. Jedan od najčešćih načina hlađenja jeste korišćenje rashladnih tornjeva, u kojima se voda koristi za odvođenje toplote iz objekta.
Deo te vode isparava i odlazi u atmosferu, što predstavlja stvarnu potrošnju. Postoje i sistemi suvog hlađenja, koji koriste ventilatore i spoljašnji vazduh, slično automobilskom hladnjaku. Oni troše malo ili nimalo vode, ali uglavnom zahtevaju više električne energije, čija proizvodnja sama po sebi može imati značajan vodni otisak.
Zbog toga izbor sistema hlađenja zavisi od brojnih faktora, lokalne klime, dostupnosti vode, cene električne energije, energetske efikasnosti servera i ekoloških ograničenja.
Studija Lawrence Berkeley National Laboratoryja pokazala je koliko te razlike mogu biti velike: potrošnja vode po jedinici računarske obrade može da se razlikuje i više od 10.000 puta između različitih data centara.
Najveći problem je tamo gde vode već nema dovoljno
Uticaj data centara na lokalne zajednice značajno se razlikuje od regiona do regiona. U područjima bogatim vodom njihov uticaj može biti relativno mali. Međutim, u oblastima koje se već suočavaju sa sušama i ograničenim zalihama, novi veliki potrošači mogu dodatno da opterete sistem.
Istraga Bloomberg Newsa pokazala je da se oko dve trećine novih data centara izgrađenih ili započetih od 2022. godine nalazi u područjima koja su već izložena visokom vodnom stresu.
Konkurencija za vodu sa poljoprivredom i lokalnim stanovništvom može povećati cenu vode i smanjiti njenu dostupnost. Poseban problem predstavljaju sušni regioni američkog Zapada, gde se posledice klimatskih promena već osećaju.
Akumulacije na reci Kolorado, koja vodom snabdeva oko 40 miliona ljudi u sedam američkih saveznih država i Meksiku, pale su na veoma niske nivoe. Upravo u takvim područjima planiraju se i veliki projekti data centara.
Jedan od primera je okrug Imperial u Kaliforniji, jedna od najsušnijih oblasti SAD koja u velikoj meri zavisi od vode iz reke Kolorado. Tamo se planira izgradnja jednog od najvećih data centara u zemlji, što je izazvalo dodatnu zabrinutost zbog mogućeg pritiska na već ograničene vodne resurse.
Sve više lokalnih zajednica pruža otpor
Otpor stanovništva velikim projektima data centara sve je izraženiji. Prema analizi kompanije Carbon Direct, između januara 2024. i maja 2026. godine u SAD je najmanje 46 projekata izgradnje data centara javno odloženo ili otkazano zbog protivljenja lokalnog stanovništva.
Ukupna vrednost tih projekata procenjena je na oko 170 milijardi dolara, a projekti su bili raspoređeni u 20 saveznih država.
U pojedinim slučajevima građani i organizacije za zaštitu životne sredine pokretali su sudske postupke kako bi dobili podatke o planiranoj potrošnji vode. Istovremeno, neke savezne države počele su da uvode stroža pravila.
Juta, na primer, zahteva od investitora da objave procenjenu potrošnju vode novih data centara. U Njujorku je sredinom jula najavljena privremena obustava izgradnje novih data centara dok država ne uspostavi regulatorni okvir kojim bi se ograničio uticaj ovih objekata na komunalne usluge i vodosnabdevanje.
Južna Nevada je, u međuvremenu, zabranila sisteme hlađenja zasnovane na isparavanju u novim poslovnim i industrijskim objektima.
Može li reciklirana voda da bude rešenje?
Data centri mogu da koriste recikliranu ili prečišćenu otpadnu vodu za hlađenje, ali takva infrastruktura nije dostupna na svim lokacijama. Osim toga, količine reciklirane vode često nisu dovoljne, dok njena upotreba može biti skuplja od korišćenja vode iz gradskog vodovoda.
Reciklirana voda može sadržati veće količine soli, minerala i drugih nečistoća, zbog čega nije pogodna za sve sisteme hlađenja. Pojedine tehnologije mogu da izdrže takve uslove, dok druge zahtevaju kvalitetniju vodu.
Zbog toga se kompanije sve više okreću i drugim rešenjima, uključujući suvo hlađenje, efikasnije servere i čipove, kao i tehnologije koje omogućavaju rad rashladnih sistema na višim temperaturama.
Tehnološki giganti pokušavaju da smanje vodni otisak
Velike kompanije poput Microsofta, Googlea i Mete već objavljuju podatke o potrošnji vode i ulažu u tehnologije koje bi trebalo da smanje njihov uticaj na vodne resurse.
Amazon je postavio cilj da do 2030. godine vrati životnoj sredini i lokalnim zajednicama više vode nego što je zahvati. Kompanija planira da to postigne finansiranjem projekata poput obnove slivova, sanacije bunara i modernizacije vodovodnih sistema.
Nvidia je, takođe, predstavila novu generaciju AI servera koji mogu da koriste rashladne tečnosti na višim temperaturama, čime se smanjuju potrebe za intenzivnim hlađenjem.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da direktna potrošnja vode predstavlja samo deo problema. Kako AI industrija raste, raste i potreba za električnom energijom, a njena proizvodnja takođe može zahtevati velike količine vode.
Prema procenama BloombergNEF-a, udeo data centara u ukupnoj potrošnji električne energije u SAD mogao bi da poraste sa sadašnjih 5,9 odsto na oko 20 odsto do 2035. godine.
Transparentnost ostaje veliki problem
Jedan od najvećih problema jeste nedostatak pouzdanih podataka o potrošnji vode pojedinačnih data centara. Operateri često objavljuju podatke samo na godišnjem nivou, i to ne nužno za svaki objekat.
To je posebno važno tokom leta, kada potrebe za hlađenjem rastu upravo u periodu kada su lokalni vodovodni sistemi često pod najvećim pritiskom.
Evropska unija je uvela pravila koja obavezuju operatere data centara da prijavljuju određene pokazatelje energetske efikasnosti i potrošnje vode. Ipak, javnosti su uglavnom dostupni zbirni podaci na nivou država članica i cele EU, dok informacije o pojedinačnim objektima ostaju ograničene.
Stručnjaci zato traže da izveštavanje o potrošnji vode i energije bude obavezno, standardizovano i kontinuirano tokom cele godine.
Kako upozoravaju istraživači, bez potpunih podataka teško je proceniti da li se situacija zaista poboljšava ili pogoršava. Ubrzani razvoj veštačke inteligencije tako otvara pitanje koje će u narednim godinama biti sve važnije: koliko vode je svet spreman da potroši kako bi napajao svoje digitalne sisteme budućnosti?
