Kontrola letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) pokrenula je pripreme za uvođenje obnovljivih izvora energije u svoje poslovanje, kroz planiranu instalaciju solarnih panela na krovovima i zemljištu četiri objekta u Srbiji.
Kompanija je raspisala javnu nabavku za izradu studija isplativosti koje bi trebalo da pokažu tehničku i ekonomsku opravdanost budućih solarnih elektrana.
SMATSA navodi da je poslednjih godina korišćenje zelene energije u snažnom porastu, kao i da sve veći broj pružalaca usluga kontrole letenja u Evropi i regionu uvodi obnovljive izvore energije u svoje sisteme.
Četiri lokacije za buduće solarne elektrane
Cilj studija jeste da se za svaku lokaciju detaljno analiziraju mogućnosti izgradnje fotonaponskih sistema, procene troškovi i utvrdi da li postoji osnova za realizaciju projekta.
Lokacije koje su obuhvaćene planom su:
- SMATSA Trening centar Beograd (STC Beograd)
- Aerodromska kontrola letenja Kraljevo (AKL Kraljevo)
- Terminalni aerodromski radar Beograd (TAR Beograd)
- Tehnički centar kontrole letenja Beograd (TCKL Beograd)
Prema javnom pozivu, za dve lokacije studije bi trebalo da budu završene do 30. novembra ove godine, dok je rok za preostale dve predviđen godinu dana kasnije. Konačan raspored izrade zavisiće od potreba kompanije i dinamike realizacije projekta.
Veliki potencijal krovova i zemljišta oko objekata
Najveći prostor za postavljanje solarnih panela nalazi se na lokacijama koje imaju velike površine oko postojećih objekata.
STC Beograd raspolaže krovom površine oko 2.000 kvadratnih metara, a dodatna mogućnost postoji i na nadstrešnici za parking. Solarni paneli mogli bi da budu postavljeni i na krovu Tehničkog centra kontrole letenja Beograd, gde je dostupna površina od oko 1.200 kvadratnih metara.
Aerodromska kontrola letenja Kraljevo ima oko 45.804 kvadratna metra prostora oko tornja koji bi mogao biti iskorišćen za instalaciju fotonaponskih panela, dok Terminalni aerodromski radar Beograd raspolaže sa oko 10.477 kvadratnih metara zemljišta oko radarskog objekta.
Analiza će pokazati kapacitete i ekonomsku opravdanost
Studije prvog stepena trebalo bi da definišu optimalna tehnička rešenja, predložene kapacitete solarnih elektrana, procenu vrednosti investicije, ekonomsku analizu i očekivani period povraćaja uloženih sredstava.
Takođe, biće potrebno da se utvrde smernice za plasiranje proizvedene električne energije u energetski sistem.
Kompanije koje učestvuju u postupku moraju da poseduju specijalizovane softverske alate za modelovanje i simulaciju fotonaponskih sistema, poput programa PVSyst ili odgovarajućih rešenja.
Studije prvog stepena kao osnova za izgradnju
Rezultati prvih analiza trebalo bi da posluže kao osnova za izradu detaljnijih studija drugog stepena. One bi kasnije bile korišćene za projektovanje i samu instalaciju solarnih elektrana na lokacijama za koje se potvrdi njihova opravdanost.
Uvođenjem solarne energije SMATSA bi se pridružila evropskom trendu smanjenja potrošnje konvencionalnih izvora energije i povećanja energetske efikasnosti u sektoru vazdušnog saobraćaja, gde stabilno i pouzdano snabdevanje električnom energijom predstavlja jedan od ključnih uslova bezbednog funkcionisanja sistema.
